Čulno-nervni sistem: nervni impuls, refleksi i čula — biologija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Zašto se ruka povuče od vrele pegle pre nego što stigneš da pomisliš „vruće je“, a zašto okom ne čujemo zvuk? U ovoj lekciji 8. razreda pratiš put signala kroz telo: od draži i receptora, preko neurona i sinapsi, do mozga, kičmene moždine i mišića. Uz to upoznaješ građu oka i uha, hemijska čula, varljivost čula i to kako preglasna muzika može trajno da ošteti sluh.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo slažeš redosled delova oka i uha, razlikuješ refleks od voljnog pokreta i centralni od perifernog nervnog sistema i tumačiš rezultate hvatanja lenjira. Kviz je samo tekst: oko, uho i neuron opisani su rečima, a ispitivanje refleksa ostaje na času.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj čulno-nervni sistem →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati čulno-nervni sistem na Spremku

Ova lekcija ima mnogo delova koji moraju da se slože pravim redom: put svetlosti kroz oko, put zvuka kroz uho i put impulsa kroz neuron i refleksni luk. U kvizu za svaki deo biraš da li pripada centralnom ili perifernom sistemu, spoljašnjem, srednjem ili unutrašnjem uhu, za svaku reakciju da li je refleks i gde mu je centar, a za svaku naviku da li čuva ili ugrožava sluh. Merenja sa lenjirom i šestarom opisana su rečima, a ti računaš prosek i biraš opravdan zaključak. Kviz prati gradivo biologije za 8. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Draž, nadražaj, neuron i sinapsa

Draž je promena u sredini koja deluje na receptore: svetlost, zvuk, miris, dodir. Promena koju ona izazove u čulnoj ćeliji je nadražaj, a iz njega nastaje nervni impuls, električni signal koji putuje duž membrane neurona. Neuron ima telo sa jedrom, kratke razgranate dendrite, koji obično primaju signale, i dugi akson, koji impuls odvodi dalje. Na sinapsi završetak aksona oslobađa neurotransmiter, koji prelazi uzan prostor i deluje na sledeći neuron, mišićnu ili žlezdanu ćeliju; zato signal kroz većinu sinapsi ide u jednom smeru. Nerv je snop nastavaka mnogih neurona. Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina, a periferni nervi i nervni čvorovi van njih. Svestan doživljaj, i boje i bola, nastaje u mozgu.

Refleksi i refleksni luk

Refleks je brz, nevoljni odgovor na draž preko nervnog sistema. U refleksnom luku receptor prima draž, senzorni (osetni) neuron nosi impuls do centra, a motorni neuron do efektora, mišića ili žlezde, koji izvršava odgovor. Centar patelarnog refleksa i povlačenja ruke od vrelog predmeta je u kičmenoj moždini, pa je put kratak i odgovor brz. Refleksi zenice, treptanja i kijanja imaju centar u mozgu. I lučenje pljuvačke kada hrana dodirne jezik je refleks, a efektor su pljuvačne žlezde. Hvatanje lenjira koji pada nije refleks: oko vidi pokret, mozak odlučuje i šalje naredbu, pa reakcija traje duže. Iz merenja na jednom učeniku ne može se zaključiti nešto o svim ljudima.

Oko, uho i druga čula

Svetlost prolazi kroz rožnjaču, ulazi kroz zenicu, prelama se u sočivu i pada na mrežnjaču, gde čulne ćelije stvaraju impulse. Mišići dužice menjaju veličinu zenice, a elastično sočivo menja ispupčenost pri gledanju blizu i daleko. Slika na mrežnjači je obrnuta, a uspravan svet „vidimo mozgom“. Zvuk ide kroz ušnu školjku i slušni kanal do bubne opne, slušne koščice (čekić, nakovanj, uzengija) prenose treptaje do puža, gde nastaju impulsi; pored puža je organ za ravnotežu. Miris i ukus su hemijska čula, a svaki deo jezika sa ukusnim pupoljcima oseća sve osnovne ukuse. Čulne ćelije puža kod čoveka se ne obnavljaju, pa sluh čuvaju umerena jačina, pauze i zaštitni čepići.

Ključni pojmovi

Neurotransmiter

Supstanca koju oslobađa završetak aksona i kojom se signal u sinapsi prenosi na sledeću ćeliju.

Refleksni luk

Put signala u refleksu: receptor, senzorni neuron, centar, motorni neuron i efektor.

Mrežnjača

Unutrašnji sloj oka sa čulnim ćelijama koje svetlost pretvaraju u nervne impulse.

Puž

Deo unutrašnjeg uha u kome se zvučni treptaji pretvaraju u nervne impulse.

Najčešće greške

• Svi refleksi imaju centar u kičmenoj moždini. → Patelarni refleks da, ali refleksi zenice, treptanja i kijanja imaju centar u mozgu.
• Draž i nadražaj su isto. → Draž je promena u sredini, a nadražaj promena koju ona izazove u čulnoj ćeliji.
• Kičmena moždina i koštana srž su isto. → Kičmena moždina je deo centralnog nervnog sistema, a u koštanoj srži nastaju krvne ćelije.
• Svaki deo jezika oseća samo jedan ukus. → Ukusni pupoljci po celom jeziku osećaju sve osnovne ukuse; „mapa jezika“ je zabluda.
• Hvatanje lenjira koji pada je refleks. → To je voljna reakcija: naredbu mišićima šalje mozak posle obrade signala iz oka.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Zašto je refleks brži od voljnog pokreta?

Kod refleksa signal ne čeka svesnu odluku. Kod povlačenja ruke od vrelog predmeta centar je u kičmenoj moždini, pa je put kratak. Kod voljnog pokreta signal mora da stigne do mozga, da bude obrađen, pa tek onda ide naredba mišićima.

Zašto je oštećenje sluha od preglasne muzike obično trajno?

Preglasan zvuk oštećuje čulne ćelije u pužu unutrašnjeg uha, a one se kod čoveka ne obnavljaju. Zujanje u ušima posle koncerta je znak upozorenja. Sluh čuvaju umerena jačina, pauze i zaštitni čepići.

Da li kviz traži crtanje oka ili refleksnog luka?

Ne. Kviz je samo tekst i ne prikazuje slike. Delovi oka, uha i neurona opisani su rečima, a ti ih prepoznaješ, slažeš redosled i biraš njihovu ulogu.

Pokreni kviz →