Fotosinteza, ćelijsko disanje i transpiracija — biologija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Odakle vrbi trideset kilograma drveta ako je zemlja u saksiji za pet godina izgubila samo stotinak grama, i zašto ribe u bari prepunoj algi hvataju vazduh baš u zoru? U ovoj lekciji 8. razreda fotosintezu i ćelijsko disanje, koje znaš od 6. razreda, povezuješ sa uslovima sredine, podacima iz ogleda i transpiracijom, odnosno putem vode kroz biljku.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo tumačiš brojanje mehurića kod vodene biljke, merenja gubitka vode i količine ugljen-dioksida u stakleniku, biraš ograničavajući faktor i razlikuješ transpiraciju od gutacije. Kviz je samo tekst: ogledi se ne izvode, nego su opisani rečima sa brojevima, a ti biraš šta se menja, šta je kontrola i koji zaključak je opravdan.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj fotosintezu i transpiraciju →

Zašto vežbati fotosintezu i transpiraciju na Spremku

U ovoj lekciji pitanja najčešće traže tumačenje podataka, a ne samo definiciju. U kvizu čitaš rezultate ogleda sa mehurićima pri različitoj svetlosti, boji i temperaturi, merenja gubitka vode pored ventilatora i ovlaživača i promenu ugljen-dioksida u stakleniku tokom dana, pa biraš šta podaci pokazuju, a šta ne. Za svaki pojam određuješ da li ide uz fotosintezu, disanje ili transpiraciju, a za svaku biljku šta joj ograničava fotosintezu. Kviz prati gradivo biologije za 8. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Fotosinteza i od čega zavisi

Fotosinteza se odvija u hloroplastima: uz svetlost, ugljen-dioksid i vodu nastaju šećer i kiseonik, a energija svetlosti čuva se u šećeru. Šećer se provodnim sudovima nosi, na primer u krtolu krompira, gde se čuva kao skrob. Najveći deo suve mase drveta potiče od ugljen-dioksida iz vazduha, a ne iz zemlje. Najveći deo kiseonika koji udišemo oslobađaju biljke, alge i cijanobakterije. Hlorofil najviše upija crvenu i plavu svetlost, a zelenu najmanje, pa je list zelen. Brzina fotosinteze zavisi od svetlosti, ugljen-dioksida i temperature; uslov kojeg ima najmanje u odnosu na potrebe je ograničavajući faktor. Na previsokoj temperaturi enzimi fotosinteze rade lošije ili se oštećuju.

Ćelijsko disanje i veza sa fotosintezom

Ćelijsko disanje odvija se u mitohondrijama: šećer se uz kiseonik razlaže, a nastaju ugljen-dioksid i voda. Deo oslobođene energije ćelija koristi za rast, deobu, sklapanje belančevina i upijanje soli, a deo se oslobađa kao toplota, pa se gomila sveže pokošene trave zagreva. Biljne ćelije imaju mitohondrije, a zelene ćelije imaju i hloroplaste; ćelije korena dišu, ali ne vrše fotosintezu. Biljka diše stalno, i danju i noću, a fotosintezu vrši samo na svetlu. Zato u bari kiseonika ima najmanje u zoru, a u zatvorenom stakleniku ugljen-dioksida ima najviše u svitanje. Pri vrlo slaboj svetlosti fotosinteza može trošiti tačno onoliko ugljen-dioksida koliko ga disanje oslobađa. Suvo seme i plodovi u skladištu sa manje kiseonika dišu sporo, pa duže traju.

Transpiracija, stome i gutacija

Transpiracija je isparavanje vode iz biljke, najviše kroz stome, otvore koje otvaraju i zatvaraju ćelije zatvaračice. Voštani sloj lista gotovo ne propušta vodu. Najveći deo vode koju koren upije biljka izgubi transpiracijom, a taj tok usput nosi mineralne soli do listova i hladi list na suncu. Toplota, suv vazduh, vetar i svetlost transpiraciju pojačavaju, a vlažan vazduh, mrak i zatvorene stome je smanjuju. Zato listovi tikve u podne uvenu, a predveče se uspravljaju, a listopadno drveće bez lišća zimi gotovo ne gubi vodu. Gutacija je izbacivanje vode u obliku kapljica na ivicama i vrhovima listova, najčešće noću i rano ujutro, kada je zemljište vlažno, a vazduh pun vodene pare. Rosa nije gutacija.

Ključni pojmovi

Ograničavajući faktor

Uslov kojeg ima najmanje u odnosu na potrebe, pa on određuje koliko brzo teče fotosinteza.

Stoma

Otvor u pokožici lista sa dve ćelije zatvaračice kroz koji se razmenjuju gasovi i izlazi vodena para.

Transpiracija

Isparavanje vode iz biljke, uglavnom kroz stome listova.

Gutacija

Izbacivanje vode u obliku kapljica na ivicama i vrhovima listova kada je vazduh veoma vlažan.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Da li biljke dišu i danju?

Da. Biljke dišu stalno, i danju i noću, jer je svim živim ćelijama potrebna energija. Danju fotosinteza obično troši više ugljen-dioksida nego što ga disanje oslobađa, pa se disanje ne primećuje, a noću biljka samo diše.

Šta je ograničavajući faktor fotosinteze?

To je uslov kojeg ima najmanje u odnosu na potrebe biljke. Zimi u zagrejanom i zalivanom stakleniku to je najčešće svetlost, a u zatvorenom stakleniku sa jakim lampama može biti ugljen-dioksid. Dok se on ne poveća, poboljšanje ostalih uslova ne ubrzava fotosintezu.

Koja je razlika između transpiracije i gutacije?

Transpiracijom biljka gubi vodu kao vodenu paru, najviše po toplom, suvom i vetrovitom danu. Gutacijom izbacuje vodu u obliku kapljica na ivicama listova, najčešće noću i rano ujutro, kada je vazduh vlažan.

Pokreni kviz →