Kapacitet sredine i održivo korišćenje
Svako stanište ima ograničenu hranu, vodu i prostor, pa nijedna populacija ne može beskonačno da raste. Kapacitet sredine je najveća brojnost populacije koju stanište može dugo da održava: šarani u novom ribnjaku prvo se brzo množe, zatim rast usporava i broj se ustali. Kapacitet nije stalan broj, jer posle suše pašnjak može da prehrani manje zečeva. Populacija može kratko da premaši kapacitet, kao jeleni na ostrvu bez grabljivaca koji obrste žbunje, a zatim naglo opadne. Korišćenje je održivo kada se uzima najviše onoliko koliko priroda stigne da obnovi: seče se manje drveta nego što godišnje priraste, drži se onoliko ovaca koliko trave stigne da se obnovi, a podzemna voda se ne crpi brže nego što je kiša nadoknađuje. Tehnologija je povećala kapacitet Zemlje za ljude, ali je on i dalje ograničen.
Ekološki otisak i izvori energije
Ekološki otisak pokazuje kolika je površina plodnog kopna i vode potrebna da se proizvede sve što neko troši i da se prihvati otpad, uključujući šumu koja upija ugljen-dioksid iz goriva. Otisak se računa iz hrane, prevoza i stanovanja; smanjuju ga domaće sezonsko voće i povrće, pešačenje i bicikl, planirana kupovina bez bacanja hrane i popravljanje stvari. Ishrana sa mnogo mesa obično ima veći otisak, jer se na svakom nivou ishrane gubi deo energije. Ugalj i nafta su neobnovljivi, jer nastaju milionima godina, a drvo i ribe su obnovljivi uz umereno korišćenje. Obnovljivi izvori manje zagađuju vazduh, ali i oni imaju mane: elise vetroparkova ubijaju ptice i slepe miševe, a derivacione mini-hidroelektrane ostavljaju potok gotovo bez vode i branom prekidaju put ribama do mesta za mrest.
Globalne promene
Prirodni efekat staklene bašte održava Zemlju dovoljno toplom za život; problem je njegovo pojačavanje. Ugljen-dioksid iz sagorevanja uglja, nafte i gasa, metan i krčenje šuma pojačavaju efekat, a klima se prati kao prosek tokom mnogo godina, pa nekoliko hladnih nedelja ne opovrgava zagrevanje. Posledice za živi svet su ranije cvetanje, pomeranje vrsta naviše uz planine i izbeljivanje korala. Freoni su oštetili ozonski omotač, pa do površine stiže više UV zraka, koji oštećuju DNK; posle zabrane freona omotač se polako oporavlja. Kisele kiše nastaju od sumpornih i azotnih gasova, koje vetar nosi daleko, i oštećuju šume i jezera. Lišajevi su pokazatelji zagađenja vazduha. Plastiku razlagači ne mogu da razgrade, pa se raspada na sitne komadiće koji ulaze u mreže ishrane.