Geografska karta i razmer — geografija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Geografska karta je umanjen, uopšten i na ravan prenet prikaz Zemljine površine ili njenog dela. Koliko je prostor umanjen pokazuje razmer, a od razmera zavisi i koliko detalja karta može da prikaže. U 6. razredu uči se po čemu se karta razlikuje od globusa, plana i atlasa, od kojih elemenata se sastoji i kako se pomoću razmera računaju rastojanja.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš elemente karte, ređaš razmere od najkrupnijeg do najsitnijeg, pretvaraš centimetre u metre i kilometre i rešavaš mnogo zadataka sa razmerom: od rastojanja na karti do stvarnog rastojanja i obrnuto.

Učitavanje lokalnog napretka...
Nauči kroz epizode 9 kratkih epizoda · oko 7 min · pa onda kviz
Vežbaj kartu i razmer →

Zašto vežbati kartu i razmer na Spremku

Najviše grešaka u ovoj lekciji nastaje pri pretvaranju jedinica i pri poređenju razmera, pa kviz sadrži mnogo zadataka sa upisivanjem rezultata: stvarno rastojanje, rastojanje na karti, brojčani razmer iz razmernika i poređenje dve karte različitog razmera. Uz to razvrstavaš elemente karte i karte prema razmeru. Kviz prati gradivo 6. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Karta, globus, plan i atlas

Globus je umanjen model Zemlje u obliku lopte. Verno prikazuje oblik Zemlje i odnose površina, ali prikazuje malo detalja, odjednom se vidi samo pola Zemlje i nezgodan je za nošenje. Karta može da prikaže ceo svet odjednom, lako se nosi i, u krupnom razmeru, prikazuje mnogo detalja. Pošto se lopta ne može verno preneti na ravan, na karti sveta se neizbežno javljaju deformacije. Karta je i uopštena: kartograf bira važne pojave, a sitne izostavlja ili spaja. Plan prikazuje mali prostor, na primer grad, u krupnom razmeru, pa se vide ulice i pojedine zgrade. Atlas je zbirka karata uvezanih u knjigu. Nauka o kartama i njihovoj izradi zove se kartografija.

Iz istorije kartografije

Klaudije Ptolomej (2. vek, Aleksandrija) u delu „Geografija“ dao je koordinate mnogih mesta i uputstva za crtanje karata pomoću mreže. Gerard Merkator (1512–1594) živeo je u 16. veku, u doba velikih geografskih otkrića; izradio je poznatu kartografsku projekciju (1569) i zbirku karata nazvao atlas. Pre pronalaska štampe karte su se crtale i precrtavale ručno, pa su bile retke i skupe. Danas se karte izrađuju i dopunjuju na osnovu satelitskih i avionskih snimaka i merenja na terenu, uz pomoć računara.

Elementi karte

Elementi karte dele se u tri grupe. Matematički elementi određuju kako je prostor prenet i umanjen: razmer, kartografska mreža (meridijani i paralele preneti na ravan) i kartografska projekcija (način prenošenja mreže sa lopte na ravan). Geografski elementi su sadržaj karte: reljef, vode, naselja, saobraćajnice i granice. Dopunski elementi pomažu da se karta čita: naslov, legenda (tumač znakova), razmernik i podaci o autoru i godini izdanja. Legenda objašnjava šta znače znaci i boje, a razmernik služi za merenje rastojanja.

Razmer, razmernik i računanje rastojanja

Razmer je odnos rastojanja na karti i odgovarajućeg rastojanja u prirodi. Brojčani razmer piše se kao 1 : 50.000, što znači da je 1 cm na karti 50.000 cm, odnosno 500 m u prirodi. Grafički razmer (razmernik) je duž podeljena na jednake delove, uz koje piše koliko oni iznose u prirodi. Pri računanju je ključno da 1 km ima 100.000 cm: na karti 1 : 100.000 jedan centimetar je 1 km, a na karti 1 : 1.000.000 jedan centimetar je 10 km. Stvarno rastojanje dobija se množenjem rastojanja na karti imeniocem razmera, na primer 6 cm · 50.000 = 300.000 cm = 3 km; rastojanje na karti dobija se deljenjem stvarnog rastojanja (u centimetrima) imeniocem. Što je imenilac manji, razmer je krupniji: prostor je manje umanjen, a detalja ima više. Krupnorazmerne karte su obično do 1 : 200.000, srednjerazmerne između 1 : 200.000 i 1 : 1.000.000, a sitnorazmerne sitnije od 1 : 1.000.000; karte sveta i kontinenata uvek su sitnog razmera.

Ključni pojmovi

Razmer 1 : 50.000

Jedan centimetar na karti odgovara 50.000 cm, odnosno 500 m u prirodi.

Razmernik (grafički razmer)

Duž podeljena na jednake delove pomoću koje se rastojanje meri bez računanja; uvećava se zajedno sa kartom.

Krupan i sitan razmer

Krupan razmer ima mali imenilac i prikazuje mali prostor sa mnogo detalja, a sitan razmer veliki prostor sa malo detalja.

Matematički elementi karte

Razmer, kartografska mreža i kartografska projekcija, koji određuju kako je prostor prenet i umanjen.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Geografija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Kako se iz razmera izračunava stvarno rastojanje?

Rastojanje na karti pomnoži imeniocem razmera, pa rezultat u centimetrima pretvori u metre (deli sa 100) ili kilometre (deli sa 100.000). Na primer, 4,5 cm na karti 1 : 200.000 je 900.000 cm, odnosno 9 km.

Kako se iz razmernika dobija brojčani razmer?

Rastojanje koje odgovara jednom centimetru pretvori u centimetre. Ako je na razmerniku 1 cm označen sa 2 km, to je 200.000 cm, pa je brojčani razmer 1 : 200.000.

Zašto se na uvećanoj fotokopiji karte meri razmernikom, a ne brojčanim razmerom?

Pri uvećanju se razmernik uveća zajedno sa kartom, pa i dalje tačno odgovara rastojanjima. Brojevi brojčanog razmera ostaju isti, a za uvećanu kartu više ne važe.

Pokreni kviz →