Privreda, poljoprivreda i industrija — geografija za 6. razred

Gradivo za 6. razred

Privreda obuhvata sve delatnosti kojima ljudi proizvode dobra i pružaju usluge. U 6. razredu učiš kako se te delatnosti dele na sektore, od čega zavisi poljoprivreda, odakle dolazi energija i zašto se fabrike grade baš na određenim mestima.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš delatnosti po sektorima, povezuješ grane poljoprivrede i industrije sa proizvodima, razlikuješ obnovljive i neobnovljive izvore energije i računaš udele zaposlenih i prinos po hektaru.

Učitavanje lokalnog napretka...
Nauči kroz epizode 12 kratkih epizoda · oko 9 min · pa onda kviz
Vežbaj privredu →

Zašto vežbati privredu na Spremku

U ovoj lekciji ima mnogo pojmova koji se lako pomešaju: četiri sektora, grane poljoprivrede i industrije, izvori energije i činioci lokacije. U kvizu ih razvrstavaš u tabele, rešavaš primere iz života („ribar lovi, fabrika konzervira“) i računaš udele zaposlenih i prinos po hektaru. Kviz prati gradivo 6. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Sektori privrede

Primarni sektor neposredno koristi prirodne resurse: tu su poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov. Sekundarni sektor prerađuje sirovine u nove proizvode — industrija, građevinarstvo i zanatstvo. Tercijarni sektor pruža usluge: saobraćaj, trgovina i turizam. Kvartarni sektor čine obrazovanje, zdravstvo, nauka i uprava; to su vanprivredne delatnosti, jer ne proizvode materijalna dobra. Na primeru vina to izgleda ovako: gajenje grožđa je primarni, pravljenje vina sekundarni, a prodaja vina tercijarni sektor. Kada se država privredno razvija, udeo zaposlenih u primarnom sektoru opada, jer mašine zamenjuju ljudski rad, a raste udeo zaposlenih u uslugama.

Poljoprivreda: grane i uslovi

Ratarstvo je gajenje žitarica (pšenica, kukuruz) i industrijskog bilja (suncokret, šećerna repa), stočarstvo uzgoj domaćih životinja, voćarstvo gajenje voća, vinogradarstvo gajenje vinove loze, a ribarstvo lov i uzgoj riba, i u ribnjacima. Prirodni uslovi su reljef, klima, zemljište i vode, a društveni mašine, radna snaga, znanje i tržište. Ratarstvu najviše odgovaraju ravnice sa plodnim zemljištem; na planinama, gde su padine strme, razvija se stočarstvo na pašnjacima. Na strmim padinama prave se terase, a u sušnim krajevima zemlja se navodnjava. Pirinač najbolje uspeva u toplim i vlažnim monsunskim oblastima Azije, kafa i kakao u tropskoj, maslina u sredozemnoj, a šećerna repa i raž u umereno kontinentalnoj klimi. Intenzivna poljoprivreda mnogo ulaže i dobija visok prinos po hektaru, a ekstenzivna obrađuje velike površine uz mala ulaganja i nizak prinos. Plantaža je veliko imanje u tropima sa jednom kulturom, najčešće za izvoz.

Rudarstvo i energija

Rudarstvo vadi rude, ugalj, naftu i druge mineralne sirovine iz Zemljine kore; mesto gde je sirovina nagomilana zove se ležište. Ugalj, nafta i prirodni gas su fosilna goriva, nastala tokom miliona godina od ostataka davnašnjih organizama; ona su neobnovljiva i trošenjem se iscrpljuju. Obnovljivi izvori su vetar, Sunčevo zračenje i tekuća voda. U termoelektranama se sagoreva gorivo, u Srbiji pre svega ugalj, što zagađuje vazduh i doprinosi kiselim kišama. Hidroelektrane se najčešće grade u klisurama reka sa mnogo vode, kao Đerdap na Dunavu. Nuklearne elektrane koriste uranijum i stvaraju radioaktivni otpad, a proizvodnja solarnih elektrana i vetroelektrana zavisi od vremena. Geotermalna energija je toplota iz unutrašnjosti Zemlje i mnogo se koristi na Islandu.

Industrija i njena lokacija

Industrija prerađuje sirovine u proizvode uz pomoć mašina, u fabrikama. Industrijska revolucija počela je u Engleskoj u drugoj polovini 18. veka, a pokrenula ju je parna mašina; za razliku od manufakture, gde se radilo ručno, u fabrici proizvode mašine. Važne grane su crna metalurgija (gvožđe i čelik), tekstilna, prehrambena, hemijska, mašinska i industrija građevinskog materijala. Pri izboru mesta za fabriku važni su sirovina, energija, radna snaga, saobraćaj i tržište: šećerana se gradi blizu polja šećerne repe, fabrika aluminijuma tamo gde je električna energija jeftina, tekstilna industrija gde ima mnogo radne snage, rafinerija uvozne nafte uz morsku luku, a proizvodnja elektronike blizu univerziteta i naučnih instituta. Industrija bez filtera i prečišćivača zagađuje vazduh, vodu i zemljište.

Ključni pojmovi

Primarni, sekundarni, tercijarni, kvartarni sektor

Uzimanje iz prirode, prerada sirovina, usluge i vanprivredne delatnosti (obrazovanje, zdravstvo, nauka, uprava).

Intenzivna poljoprivreda

Velika ulaganja u mašine, đubrivo i navodnjavanje i visok prinos po hektaru; ekstenzivna ima mala ulaganja i nizak prinos.

Fosilna goriva

Ugalj, nafta i prirodni gas, nastali od ostataka davnašnjih organizama; neobnovljivi su i trošenjem se iscrpljuju.

Činioci lokacije industrije

Sirovina, energija, radna snaga, saobraćaj i tržište određuju gde će se izgraditi fabrika.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Geografija za osnovce 6. razred

Česta pitanja

Kako da znam kom sektoru pripada neka delatnost?

Pitaj se šta ta delatnost radi. Ako neposredno uzima iz prirode, to je primarni sektor; ako prerađuje sirovine, sekundarni; ako pruža uslugu (prevoz, prodaja, smeštaj), tercijarni; a obrazovanje, zdravstvo, nauka i uprava su kvartarni sektor.

Kako se računa prinos po hektaru?

Prinos je količina podeljena površinom. Ako se sa 10 ha dobije 50 t pšenice, prinos je 50 t : 10 ha = 5 t/ha. Farma sa većim prinosom po hektaru obrađuje zemlju intenzivnije.

Zašto se šećerane grade blizu polja šećerne repe?

Od mnogo repe dobija se malo šećera, a repa je glomazna i skupa za prevoz. Zato je jeftinije preraditi je blizu polja — to je sirovinski činilac lokacije.

Pokreni kviz →