Saobraćaj
Saobraćaj je prevoz ljudi i robe i prenos informacija. Kopneni saobraćaj čine drumski, železnički i cevovodni, a vodeni rečni, jezerski i pomorski; tu su još vazdušni saobraćaj i telekomunikacije (telefon, internet, televizija). Drumski saobraćaj vozi od vrata do vrata, železnica prevozi velike količine robe kopnom i manje zagađuje od kamiona, vodeni saobraćaj je najjeftiniji za velike terete, ali spor, a vazdušni je najbrži, ali najskuplji. Nafta i gas kopnom putuju naftovodima i gasovodima. Roba se u lukama pretovaruje sa brodova na vozove i kamione, često u kontejnerima. Najvažniji plovni put Srbije je Dunav, a Suecki kanal spaja Sredozemno i Crveno more.
Trgovina i turizam
Trgovina je razmena robe i usluga, danas najčešće za novac. Unutrašnja trgovina odvija se u granicama jedne države, a spoljna obuhvata izvoz (prodaju u inostranstvo) i uvoz (kupovinu iz inostranstva); kada je uvoz veći od izvoza, država ima deficit. Turista putuje radi odmora, razonode, upoznavanja ili lečenja i provede bar jednu noć van mesta stanovanja, a izletnik se vraća kući istog dana. Turistički promet meri se brojem turista i brojem noćenja. Vrste turizma su planinski (skijanje na Kopaoniku), banjski (Vrnjačka Banja), primorski, kulturni, manifestacioni (Sabor trubača u Guči), seoski i ekoturizam. Turistički motivi mogu biti prirodni (planine, izvori, plaže) ili antropogeni, koje je stvorio čovek (manastiri, tvrđave, muzeji).
Kvartarni sektor i razvijenost država
Obrazovanje, zdravstvo, nauka, kultura i uprava čine kvartarni sektor; zovu se vanprivredne delatnosti, jer ne proizvode robu za prodaju. Razvijenost država najčešće se poredi pomoću BDP-a po stanovniku: bruto domaći proizvod je vrednost svih proizvoda i usluga stvorenih u državi za godinu dana, a kada se podeli brojem stanovnika, bolje pokazuje životni standard. Razvijene države imaju visok BDP po stanovniku, visoku pismenost, dug životni vek i mali udeo zaposlenih u poljoprivredi. U mnogim državama u razvoju veliki deo ljudi radi u poljoprivredi, mortalitet odojčadi je viši, a izvoze se uglavnom sirovine; jedan od istorijskih uzroka je kolonijalna prošlost. Podela na „razvijeni Sever“ i „manje razvijeni Jug“ ne prati ekvator: Australija i Novi Zeland su na južnoj polulopti, a razvijeni su. Japan pokazuje da se razvoj može zasnivati na znanju i tehnologiji, a ne samo na prirodnim bogatstvima.
Globalizacija i održivi razvoj
Globalizacija je sve tešnje povezivanje država, privreda i ljudi celog sveta kroz trgovinu, saobraćaj, telekomunikacije i kulturu; krajem 20. veka najviše su je ubrzali internet i savremene telekomunikacije. Multinacionalne kompanije posluju u više država, pa se proizvod može osmisliti u jednoj, a sklopiti u drugoj državi. Održivi razvoj zadovoljava potrebe današnjih ljudi, a ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje; on usklađuje privredni razvoj, društveni napredak i zaštitu prirode. Sagorevanje uglja, nafte i gasa povećava količinu ugljen-dioksida, glavnog gasa staklene bašte koji oslobađa čovek, pa se tope lednici i raste nivo mora. Reciklaža, štednja energije, obnovljivi izvori, pošumljavanje i bolji javni prevoz su mere u skladu sa održivim razvojem.