Polna i starosna struktura
Polna struktura prikazuje odnos broja muškaraca i žena. Rađa se nešto više dečaka nego devojčica, ali žene u proseku žive duže, pa u najstarijim grupama ima više žena. Polnu strukturu menjaju i migracije: gde se doseljava mnogo radnika na gradilišta ili naftna polja, ima više muškaraca. Starosna struktura pokazuje udeo dece i mladih, odraslih i starih; stanovništvo se najčešće deli na mlado, zrelo i staro, a granice grupa se u izvorima malo razlikuju (na primer 0–19, 20–59 i 60 i više godina). Ljudi koji su po godinama sposobni za rad čine radno sposobno stanovništvo. Starenje stanovništva znači da raste udeo starih, a opada udeo mladih; glavni uzroci su nizak natalitet i sve duži životni vek, a posledice veće potrebe za zdravstvom i penzijama i sve manje dece u školama.
Starosno-polna piramida
Starosno-polna piramida istovremeno prikazuje starosnu i polnu strukturu: na jednoj strani su muškarci, na drugoj žene, najmlađe grupe su u osnovi, a najstarije pri vrhu. Progresivna piramida ima široku osnovu i uzak vrh — mnogo dece i visok natalitet, kakav danas imaju mnoge države Podsaharske Afrike. Stacionarna piramida ima oblik zvona, a broj stanovnika se tada sporo menja. Regresivna piramida ima usku osnovu i širi srednji i gornji deo, pa podseća na urnu; pokazuje stanovništvo koje stari i čiji broj opada, kakvo ima većina država Evrope. Kada natalitet dugo opada, a ljudi žive sve duže, osnova piramide se sužava, a vrh širi. Iseljavanje mladih odraslih stvara usek u srednjim grupama piramide.
Ekonomska i obrazovna struktura
Ekonomska struktura pokazuje stanovništvo prema zanimanju i delatnosti. Aktivno stanovništvo čine oni koji obavljaju neko zanimanje, a izdržavana lica su deca, učenici i studenti. U podeli privrede na četiri sektora primarni čine poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, sekundarni industrija i građevinarstvo, tercijarni trgovina, saobraćaj i turizam, a kvartarni obrazovanje, zdravstvo, nauka i uprava. Kada se privreda razvija, opada udeo primarnog, a raste udeo uslužnih sektora; u razvijenim državama najviše ljudi radi u uslugama. Obrazovna struktura pokazuje pismenost i završene škole. Pismen je čovek koji zna da čita i piše; gde je osnovno školovanje obavezno i dostupno svima, pismenost je skoro potpuna. Ko zna slova, ali ne razume jednostavna uputstva, obrasce i račune, funkcionalno je nepismen.
Narodi, jezici i religije
Svi današnji ljudi pripadaju jednoj vrsti, Homo sapiens. Razlike u boji kože, kose i očiju su spoljašnje i nastale su prilagođavanjem sredini, na primer različitoj jačini Sunčevog zračenja. Narod je zajednica ljudi povezana jezikom, kulturom, poreklom i svešću o pripadnosti; u popisu se pripadnost narodu i veri utvrđuje slobodnim izjašnjavanjem. Država u kojoj žive pripadnici više naroda je višenacionalna, na primer Rusija ili Indija. Srpski je slovenski jezik indoevropske porodice i piše se ćirilicom i latinicom. Zbog kolonizacije se u većini Srednje i Južne Amerike govori španski, a u Brazilu portugalski; arapski se govori u Jugozapadnoj Aziji i Severnoj Africi, a Švajcarska ima četiri nacionalna jezika. Judaizam, hrišćanstvo i islam su monoteističke religije nastale na Bliskom istoku. Hrišćanstvo je nastalo u 1. veku i podelilo se 1054. na pravoslavlje i katolicizam, a protestantizam se izdvojio u 16. veku; islam se vezuje za proroka Muhameda, koji je u 7. veku počeo da propoveda u Meki. Budizam i hinduizam nastali su u Južnoj Aziji; budizam je danas najrašireniji u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji.