Rudarstvo i energetika
Kod Bora i Majdanpeka, u istočnoj Srbiji, kopa se ruda bakra, a u Boru se bakar i prerađuje — to je obojena metalurgija. Pri topljenju bakarne rude oslobađa se sumpor-dioksid, koji zagađuje vazduh. U Kolubarskom basenu kod Lazarevca i kod Kostolca, nedaleko od Požarevca, lignit se vadi na velikim površinskim kopovima. Lignit sadrži mnogo vode i daje malo toplote, pa se ne prevozi daleko, nego se sagoreva u termoelektranama blizu kopova; one stoje i na velikim rekama, koje daju vodu za hlađenje. Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu dobijaju lignit iz Kolubarskog basena, a najveći deo struje u Srbiji proizvode upravo termoelektrane na lignit. Kopovi zauzimaju njive i sela, pa je posle kopanja potrebna rekultivacija. Nafta i zemni gas nalaze se u Vojvodini, najviše u Banatu, ali domaća nalazišta ne zadovoljavaju potrebe, pa se veći deo uvozi. Hidroelektrana Đerdap na Dunavu građena je zajedno sa Rumunijom, a na Drini je HE Bajina Bašta. Planinske reke zapadne Srbije imaju veliki pad i mnogo vode. U otvorenoj ravnici južnog Banata, gde često duva košava, izgrađeni su vetroparkovi.
Industrija
Industrija prerađuje sirovine u gotove proizvode i pripada sekundarnom sektoru. Teška (bazna) industrija proizvodi osnovne materijale — čelik, obojene metale, hemikalije — a u laku industriju spadaju tekstilna i kožarsko-obućarska. Crna metalurgija je proizvodnja gvožđa i čelika; njen tradicionalno najpoznatiji centar je Smederevo na Dunavu. Kragujevac je tradicionalni centar automobilske industrije, a Pančevo je poznato po preradi nafte i petrohemiji, jer je blizu nalazišta u Banatu, na Dunavu i uz Beograd. Prehrambena industrija posebno je razvijena u Vojvodini, gde ima mnogo poljoprivrednih sirovina. Pri izboru mesta za fabriku važni su sirovine, saobraćaj, radna snaga i tržište: topionica bakra stoji pored rudnika u Boru, a mnoge nove fabrike grade se uz Koridor 10 i blizu velikih gradova. Brz razvoj industrije posle Drugog svetskog rata pokrenuo je preseljavanje ljudi sa sela u gradove.
Saobraćaj
Koridor 10 od Beograda prati doline Velike i Južne Morave, jer je Moravsko-vardarska dolina najniži i najlakši prolaz kroz Balkan. Od Beograda jedan krak vodi preko Novog Sada i Subotice ka Mađarskoj, a pravac preko Sremske Mitrovice i Šida vodi ka Hrvatskoj. Kod Niša se pravac deli: kroz Vranje i Preševo ka Severnoj Makedoniji i dolinom Nišave kroz Pirot ka Bugarskoj. Koridor 11 vodi od Beograda preko Čačka i Požege ka Crnoj Gori, a pruga Beograd–Bar kroz Valjevo i Užice. Koridor 7 je plovni put Dunavom, koji povezuje Severno i Crno more. Beograd je najveći saobraćajni čvor, sa aerodromom „Nikola Tesla“, a kod Niša je aerodrom „Konstantin Veliki“. Brza pruga između Beograda i Novog Sada znatno je skratila putovanje vozom. Putnici najviše putuju drumom, teške terete najjeftinije prevozi rečni saobraćaj, avion je najbrži, a nafta i gas idu cevovodima. Pruge su najgušće u ravnoj Vojvodini, a putevi u planinskoj jugozapadnoj Srbiji skupi su zbog tunela i mostova. Srbija je tranzitna zemlja.
Trgovina, turizam i kvartarni sektor
Trgovina pripada tercijarnom sektoru. Unutrašnja trgovina odvija se unutar države, a spoljna je uvoz i izvoz; kada država uvozi više nego što izvozi, njen spoljnotrgovinski bilans je negativan (deficit). Veleprodaja prodaje robu prodavnicama, a maloprodaja kupcima. Kopaonik je najpoznatiji centar skijaškog turizma, a Zlatibor centar planinskog turizma i vazdušna banja. Srbija je bogata termomineralnim izvorima, pa se u Vrnjačkoj Banji i Sokobanji razvija banjski turizam. Beograd i Novi Sad privlače gradskim turizmom, Sabor trubača u Guči manifestacionim, krstarenja Dunavom kroz Đerdapsku klisuru nautičkim, a posete manastirima Studenici i Žiči kulturnim turizmom. Seoski turizam razvijen je u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Turizam donosi posao planinskim krajevima, ali previše gradnje može da ugrozi zaštićenu prirodu, kao u nacionalnom parku Kopaonik. Kvartarni sektor čine obrazovanje, nauka i zdravstvo, a IT delatnost razvija se najviše u velikim univerzitetskim gradovima.