Klimatski elementi i faktori
Klimatski elementi su osobine vazduha koje se mere: temperatura, padavine, vetar, vazdušni pritisak, vlažnost i oblačnost. Temperatura se meri termometrom, pritisak barometrom, padavine kišomerom, a pravac vetra pokazuje vetrokaz. Klimatski faktori utiču na elemente. Sa nadmorskom visinom temperatura opada, u proseku oko 0,6 °C na svakih 100 m, pa je na Kopaoniku zimi mnogo hladnije nego u Kruševcu. Dinarske planine zadržavaju topao i vlažan vazduh sa Jadranskog mora, pa je njegov uticaj slab, a Panonska nizija je otvorena prema severu i istoku, pa hladne vazdušne mase zimi lako prodiru u Vojvodinu. Sredozemni uticaj najlakše prodire sa juga, dolinama Vardara i Južne Morave. Prisojne (južne) padine su toplije od osojnih, šume ublažavaju vrućinu i čuvaju vlagu, a veliki grad je toplije „ostrvo“ zbog betona, asfalta, saobraćaja i grejanja.
Ciklon, anticiklon i padavine
Ciklon je oblast niskog vazdušnog pritiska u kojoj se vazduh diže i hladi, pa donosi oblačno vreme sa padavinama. Anticiklon je oblast visokog pritiska sa mirnim vremenom; zimi donosi hladnoću, mraz i maglu. Za mirnog zimskog vremena hladan, teži vazduh sliva se na dno kotline, pa je, na primer u Niškoj kotlini, dole hladnije i maglovitije nego na okolnim brdima; ta pojava se zove temperaturna inverzija, a dim i gasovi se tada zadržavaju kao smog. Vlažan vazduh najčešće stiže sa zapada, sa Atlantskog okeana, a deo padavina donose cikloni sa Sredozemlja. Padavine se izražavaju u milimetrima: 1 mm znači 1 litar vode na 1 m². Vazduh se uz planine diže i hladi, pa planine primaju više padavina od nizija, a Vojvodina najmanje, oko 550–650 mm godišnje. U većini mesta najviše padavina padne u maju i junu, najhladniji mesec je januar, a najtopliji jul. Razlika njihovih srednjih temperatura je godišnja amplituda, veća što je mesto dalje od mora.
Tipovi klime u Srbiji
Vojvodina ima kontinentalnu klimu: topla leta, hladne zime, veliku godišnju amplitudu i najmanje padavina u Srbiji, a leti su česte suše. Kopno se leti brzo zagreva, a zimi brzo hladi, a ravnica bez planina ne zadržava hladan vazduh. U najvećem delu Srbije — u Šumadiji, dolinama Morave, kotlinama i na nižim planinama — vlada umereno-kontinentalna klima, sa toplim letima, hladnim zimama i padavinama tokom cele godine. Na visokim planinama, kao što su Kopaonik i Stara planina, vlada planinska klima: sveža leta, duge i hladne zime i mnogo snega, koji se zadržava mesecima. Zato su Kopaonik, Zlatibor i Stara planina pogodni za zimski turizam. Sredozemna klima, sa blagim kišnim zimama i suvim letima, postoji na obali Jadrana, ali ne i u unutrašnjosti Srbije.
Vetrovi: košava i severac
Vetar je kretanje vazduha od oblasti višeg ka oblasti nižeg pritiska, a ime dobija po strani sveta odakle duva. Najpoznatiji vetar Srbije je košava — hladan, suv i jak jugoistočni vetar koji duva na mahove i može da traje po nekoliko dana. Nastaje kada je anticiklon istočno i severoistočno od Srbije, a ciklon nad Jadranom ili Sredozemljem. Iz Vlaške nizije prodire kroz Đerdapsku klisuru, gde se pojačava, pa je najjača u Đerdapu, južnom Banatu i oko Beograda. Najčešće duva u jesen, zimu i rano proleće. Košava ne donosi kišu, ali zimi raznosi sneg u smetove i zatvara puteve, razvejava smog nad Beogradom, a u južnom Banatu pokreće vetroelektrane. Nekada je raznosila pesak Deliblatske peščare na njive i naselja, pa je peščara pošumljavana. Severac je hladan i suv vetar sa severa, najčešće zimi, a sličan hladan vetar u dolini Morave u narodu se zove moravac.
Vremenske nepogode i promene klime
Suša je duže razdoblje bez padavina ili sa vrlo malo padavina; najveću štetu nanosi u Vojvodini, gde je ratarstvo najrazvijenije. Ona smanjuje prinose, snižava vodostaj reka i povećava opasnost od požara. Toplotni talas je niz veoma toplih dana; tada treba piti dosta vode i izbegavati sunce oko podneva. Kasni prolećni mraz smrzava cvetove voćaka, pa voćari koriste orošavanje i zadimljavanje. Grad pada iz olujnih oblaka u kasno proleće i leto, a usevi se štite protivgradnim raketama i mrežama. Zimi su česte magla, naročito u kotlinama i rečnim dolinama, i poledica, koja nastaje kada kiša padne na smrznuto tlo. Prolećne poplave najčešće izazivaju naglo otapanje snega i obilne kiše zajedno. Merenja poslednjih decenija pokazuju porast prosečne temperature i češće toplotne talase i suše.