Zemljišta, živi svet, zagađenje i prirodne nepogode — geografija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Zemljište, biljni i životinjski svet Srbije zavise od reljefa i klime: u ravnoj Vojvodini je plodni černozem, a idući uz planinu smenjuju se hrastove, bukove i četinarske šume. Čovek ovu prirodu koristi, ali je i zagađuje, a priroda ga ugrožava zemljotresima, poplavama, klizištima i sušama. U 8. razredu uči se koja zemljišta i biljne zajednice postoje u Srbiji, koje su retke i zaštićene vrste, šta zagađuje vazduh, vodu i zemljište i kako se ponašati za vreme nepogoda.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ zemljišta sa opisima i biljke i životinje sa staništima, ređaš šumske pojaseve od podnožja ka vrhu, razvrstavaš nepogode, povezuješ uzroke zagađenja sa posledicama i računaš udeo šuma i porast vodostaja.

Učitavanje lokalnog napretka...
Nauči kroz epizode 16 kratkih epizoda · oko 11 min · pa onda kviz
Vežbaj zemljišta, živi svet i nepogode →

Zašto vežbati zemljišta, živi svet i nepogode na Spremku

Ova lekcija spaja mnogo različitih tema: zemljišta, biljne pojaseve, retke vrste, zagađenje i nepogode. U kvizu povezuješ zemljišta i pojmove sa opisima, biljke i životinje sa staništima, uzroke zagađenja sa posledicama, ređaš šumske pojaseve, razvrstavaš nepogode na geološke, hidrološke i meteorološke, biraš kako se ponašati za vreme zemljotresa i poplave i računaš udeo šuma, porast vodostaja i manjak padavina. Kviz prati gradivo 8. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Zemljišta Srbije

Zemljište je rastresiti površinski sloj na kome rastu biljke; proučava ga pedologija. Humus nastaje raspadanjem biljnih i životinjskih ostataka i čini zemljište tamnim i plodnim. U Vojvodini preovlađuje černozem, nastao na lesu pod stepskom travom: ima debeo tamni sloj bogat humusom i dobro zadržava vlagu, pa je Vojvodina „žitnica Srbije“. Gajnjača je smeđe šumsko zemljište pod hrastovim šumama brežuljaka, na primer u Šumadiji, pogodno za voćnjake i vinograde. Smonica je glinovita: leti puca od suše, a mokra je lepljiva i teško se obrađuje. Aluvijalna zemljišta nastaju od rečnog nanosa u dolinama i pogodna su za povrtarstvo. Slatine u delovima Banata i Bačke su zaslanjene i slabo plodne, pa služe uglavnom kao pašnjaci, a ritska crnica nastala je u isušenim močvarama. Na visokim planinama zemljišta su plitka i kamenita. Zemljište nastaje veoma sporo, a seča šuma ga izlaže spiranju; na padini zato treba orati popreko na nagib, a ne niz padinu.

Biljni svet: šumski pojasevi i retke biljke

Temperatura opada sa visinom, pa se biljni pokrivač u planinama menja u pojasevima. Najniže su hrastove šume (lužnjak, cer, sladun), iznad njih bukove, zatim četinarske šume smrče, jele i bora, a iznad gornje granice šume planinske livade i pašnjaci. Severne, osojne padine primaju manje sunca, pa se bukva na njima spušta niže nego na južnim. Vojvodinu su prirodno pokrivale stepa i šumostepa, a uz reke ritovi; danas je najveći deo pretvoren u njive. Uz reke i bare rastu vrba, topola i trska. Deliblatska peščara pošumljava se od 1818. godine, da bi korenje drveća zaustavilo pesak koji je raznosila košava. Endemit je vrsta koja prirodno živi samo na malom prostoru, a relikt vrsta koja je nekad bila raširenija, pa je preživela samo na zaklonjenim mestima. Pančićeva omorika, četinar srodan smrči, prirodno raste samo na Tari i u slivu srednje Drine; otkrio ju je botaničar Josif Pančić 1875. godine. Natalijina ramonda, nazvana po kraljici Nataliji Obrenović, raste u pukotinama krečnjačkih stena u klisurama, na primer u Sićevačkoj; može potpuno da se osuši, a posle kiše ponovo ozeleni.

Životinjski svet i zaštita vrsta

Na liticama kanjona Uvca gnezdi se beloglavi sup, strogo zaštićena ptica koja se hrani uginulim životinjama i tako čisti prirodu. Po strmim stenama kanjona Drine i Tare kreće se divokoza, a u planinskim šumama žive mrki medved i vuk. U poljima Vojvodine žive zec, fazan, jarebica i srna, a droplja je retka ptica stepskih ravnica. U Dunavu, Tisi i Savi živi kečiga, manja vrsta jesetre, a u hladnim planinskim potocima pastrmka. Neke vrste su zaštićene zakonom jer ih je malo i preti im nestanak. Najveća pretnja je uništavanje staništa: isušivanje bara, seča šuma, širenje njiva i naselja i zagađenje.

Zagađenje vazduha, vode i zemljišta

Kod Obrenovca i Kostolca rade velike termoelektrane koje sagorevaju lignit, a u Boru se pri topljenju bakra oslobađa sumpor-dioksid. Sumpor-dioksid i azotni oksidi u vazduhu se spajaju sa vodom i grade kiseline, pa padaju kisele kiše, koje oštećuju šume, zemljište i vode. Zagađenje iz termoelektrana smanjuju filteri i postrojenja za odsumporavanje. U velikim gradovima vazduh je najzagađeniji zimi, zbog grejanja na ugalj i drva i saobraćaja, jer se po mirnom vremenu dim zadržava uz tlo kao smog. Reke najviše zagađuju neprečišćene otpadne vode iz naselja i fabrika; one troše kiseonik iz vode i unose otrove, pa dolazi do pomora ribe. Prekomerna upotreba pesticida i veštačkih đubriva zagađuje zemljište i podzemne vode. Površinski kopovi uglja, kao kod Kolubare, uništavaju zemljište i menjaju reljef, pa posle eksploatacije prostor treba obnoviti rekultivacijom. Reciklažom se otpad ponovo prerađuje, pa se štede sirovine i energija.

Prirodne nepogode i kako se ponašati

Prirodne nepogode mogu biti geološke (zemljotres, odron), hidrološke (poplava, bujica) i meteorološke (grad, suša). Srbija leži u alpsko-himalajskom pojasu, gde se litosferne ploče i danas potiskuju, pa ima zemljotresa; jak zemljotres pogodio je Kraljevo 2010. godine. Za vreme potresa treba se skloniti ispod čvrstog stola, dalje od prozora i ormara, a posle potresa mirno izaći na otvoren prostor. U maju 2014. snažan ciklon doneo je višednevne obilne kiše, a Kolubara, Sava, Drina i druge reke su se izlile; najteže je bio poplavljen Obrenovac, kod ušća Kolubare u Savu. Kada voda počne da plavi kuću, treba isključiti struju i preći na viši sprat ili uzvišenje. Klizišta se pokreću posle dugih kiša ili naglog otapanja snega, naročito na padinama sa kojih je posečena šuma i na kojima su izgrađene kuće. Protiv suše pomaže navodnjavanje, a u Vojvodini za to služi i kanalska mreža Dunav–Tisa–Dunav. Voćari voćnjake štite protivgradnim mrežama, šumski požari najčešći su leti, a jaka košava zimi pravi smetove na putevima. Republički hidrometeorološki zavod izdaje upozorenja na opasne vremenske pojave.

Ključni pojmovi

Černozem

Tamno, veoma plodno zemljište bogato humusom, nastalo na lesu; preovlađuje u Vojvodini.

Endemit

Vrsta koja prirodno živi samo na malom, ograničenom prostoru, kao Pančićeva omorika oko Tare.

Relikt

Vrsta preostala iz davnih perioda, kada je bila mnogo raširenija, koja je preživela na zaklonjenim mestima.

Kisele kiše

Padavine sa kiselinama nastalim od sumpor-dioksida i azotnih oksida iz termoelektrana, fabrika i vozila.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Geografija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Zašto je Pančićeva omorika i endemit i relikt?

Endemit je jer danas prirodno raste samo na malom prostoru oko Tare i srednje Drine. Relikt je jer je pre ledenih doba bila raširena u Evropi, a preživela je samo u zaklonjenim kanjonima.

Zašto je vazduh u gradovima najzagađeniji zimi?

Zimi se mnogo greje na ugalj i drva, a saobraćaj je gust. Po mirnom vremenu hladan vazduh ostaje uz tlo i ne meša se sa višim slojevima, pa se dim i čađ zadržavaju nad gradom kao smog.

Šta treba uraditi kada se najavi poplava?

Treba pripremiti vodu za piće, hranu, lekove i dokumenta i pratiti uputstva službi za vanredne situacije. Kroz vodu na putu ne treba voziti ni gaziti, a kada voda počne da plavi kuću, treba isključiti struju i preći na viši sprat ili uzvišenje.

Pokreni kviz →