Tektonika i reljef Srbije — geografija za 8. razred

Gradivo za 8. razred

Planine, nizije i kotline Srbije stvorile su unutrašnje sile — ubiranje, izdizanje i spuštanje delova Zemljine kore. Na severu je ravna Panonska nizija, a idući ka jugu reljef je sve viši, do planinsko-kotlinske oblasti. U 8. razredu uči se kako su nastale velike celine reljefa Srbije, koje planine i kotline im pripadaju i zašto u Srbiji ima zemljotresa.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš planine po celinama reljefa, povezuješ kotline sa rekama, ređaš kotline od juga ka severu, razlikuješ hipocentar i epicentar i računaš relativnu i nadmorsku visinu.

Učitavanje lokalnog napretka...

Nauči kroz epizode 13 kratkih epizoda · oko 10 min · pa onda kviz

Vežbaj reljef Srbije →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati reljef Srbije na Spremku

Reljef Srbije traži da za svaku planinu i kotlinu znaš kojoj celini pripada i kako je nastala, a slični nazivi lako se pomešaju. U kvizu razvrstavaš planine u Dinaride, Karpatsko-balkanske planine, Srpsko-makedonsku masu i ostrvske planine, povezuješ kotline sa rekama, razlikuješ oblike nastale radom unutrašnjih i spoljašnjih sila, biraš kako se ponašati za vreme zemljotresa i računaš relativnu visinu i rastojanje po razmeru. Kviz prati gradivo 8. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Kako je nastao reljef Srbije

Na prostoru današnje Panonske nizije nekada se prostiralo Panonsko more. Na njegovom dnu milionima godina taložili su se pesak, glina i mulj, a voda je, kasnije kao jezero, oticala na istok kroz Đerdap, pa je dno postalo ravna nizija. Dinarske i Karpatsko-balkanske planine su mlade venačne planine nastale nabiranjem slojeva u alpskom ubiranju, kao Alpi i Karpati. Najstariji deo reljefa je Srpsko-makedonska masa, izgrađena od veoma starih kristalastih stena. Njene krute stene u alpskom ubiranju nisu mogle da se nabiraju, nego su pucale duž raseda — pukotina duž kojih se delovi kore izdižu ili spuštaju. Izdignuti blokovi postali su gromadne planine, a spušteni tektonske potoline; potolina okružena planinama je kotlina. Mnoge kotline su se ispunile vodom i bile jezera, koja su otekla kada su reke usekle izlaze. Južno od Panonskog basena prostire se planinsko-kotlinska oblast, koju čine Dinarske planine na zapadu, Karpatsko-balkanske na istoku i Srpsko-makedonska masa u sredini.

Panonska nizija, Peripanonski obod i Pontijska nizija

Panonsku niziju u Srbiji čine Bačka, Banat i Srem. Iz ravnice se izdižu Fruška gora u Sremu i Vršačke planine u jugoistočnom Banatu. To su ostrvske planine Panonskog basena: kada je basen bio pod morem, njihovi vrhovi štrčali su iznad vode kao ostrva. Lesne zaravni, kao Titelski breg, izgrađene su od lesa koji je donosio vetar i uzdignute su iznad rečnih dolina, a najniži delovi uz Dunav, Savu i Tisu su aluvijalne ravni od rečnog nanosa. Ravan teren i plodno zemljište čine Panonsku niziju „žitnicom“ Srbije. Južno od Save i Dunava je Peripanonski obod, južni rub basena, talasast pojas rečnih ravni, pobrđa i niskih planina; jedna od tih ravni je Stig, oko Požarevca. Na krajnjem istoku, u Negotinskoj krajini nizvodno od Đerdapa, Srbija zahvata mali deo Pontijske nizije, koja se pruža ka Crnom moru.

Planinsko-kotlinska oblast

Dinarske planine zauzimaju zapadnu i jugozapadnu Srbiju i pružaju se od severozapada ka jugoistoku. Izgrađene su većim delom od krečnjaka; njima pripadaju Tara iznad kanjona Drine, Zlatibor, Zlatar i Golija, a tu je i visoravan Pešter, poznata po oštrim zimama. Karpatsko-balkanske planine zauzimaju istočnu Srbiju: Karpati iz Rumunije prelaze Dunav kod Đerdapa i prave luk koji se nastavlja u Balkanske planine u Bugarskoj. Njima pripadaju Homolje, Rtanj sa vrhom Šiljak oblika piramide, Suva planina jugoistočno od Niša i Stara planina, a na Nišavi je Pirotska kotlina. Srpsko-makedonska masa je razlomljena na blokove, pa u njoj nema dugih venaca nego pojedinačnih gromadnih planina, kao Jastrebac između Kruševca, Prokuplja i Niša i Kukavica. Uz nju se pruža dolina Velike i Južne Morave, kojom prolazi Koridor 10. Morava je povezala niz potolina i između njih usekla klisure, pa se kotline i klisure smenjuju kao „niz perli“: Južna Morava teče kroz Vranjsku kotlinu, Grdeličku klisuru i Leskovačku kotlinu. Niška kotlina je na Nišavi, Kruševačka i Čačanska na Zapadnoj Moravi, a Zaječarska na Timoku. Ravno dno, plodno tlo i reke učinili su kotline pogodnim za gradove, njive i puteve.

Zemljotresi u Srbiji

Seizmizam (trusnost) je pojava zemljotresa na nekom prostoru. Zemljina kora na prostoru Srbije i danas se pomera, pa se duž raseda oslobađa napon i nastaju zemljotresi. Srbija je u sredozemnom (alpsko-himalajskom) seizmičkom pojasu, koji prati mlade venačne planine od Alpa do Himalaja. Među najaktivnijim trusnim oblastima su Kopaonička oblast, Zapadno Pomoravlje, gde je Kraljevo 2010. pretrpelo veliku štetu od jakog zemljotresa, i Veliko Pomoravlje. Mesto u unutrašnjosti Zemlje gde nastaje zemljotres je hipocentar (žarište), a tačka na površini iznad njega epicentar. Rihterova skala (magnituda) pokazuje oslobođenu energiju, a Merkalijeva opisuje posledice na nekom mestu; jedan zemljotres ima jednu magnitudu, ali je šteta veća bliže epicentru. Zemljotrese beleži Republički seizmološki zavod. Za vreme potresa treba se skloniti ispod čvrstog stola, dalje od prozora i polica, a posle potresa mirno izaći na otvoren prostor, bez lifta, jer mogu uslediti naknadni potresi. Zgrade građene po protivtrusnim propisima mnogo bolje podnose zemljotrese.

Ključni pojmovi

Rased

Pukotina u Zemljinoj kori duž koje se njeni delovi izdižu ili spuštaju; duž raseda nastaju zemljotresi.

Gromadne planine

Planine nastale izdizanjem blokova kore između raseda, kao Jastrebac u Srpsko-makedonskoj masi.

Ostrvske planine

Fruška gora i Vršačke planine, koje su nekada bile ostrva u Panonskom moru, a danas se izdižu iz ravnice.

Hipocentar i epicentar

Hipocentar je žarište zemljotresa u unutrašnjosti Zemlje, a epicentar tačka na površini tačno iznad njega.

Najčešće greške

• Dinarske planine su najstariji deo reljefa Srbije. → Najstarija je Srpsko-makedonska masa; Dinaridi su mlade venačne planine alpskog ubiranja.
• Stara planina pripada Dinarskim planinama. → Stara planina je u Karpatsko-balkanskim planinama, na istoku Srbije.
• Fruška gora je deo Dinarskih planina. → Fruška gora je ostrvska planina Panonskog basena.
• Kotline Srbije izdubili su lednici. → Kotline su tektonske potoline, nastale spuštanjem delova kore duž raseda.
• Leskovačka kotlina je južno od Grdeličke klisure. → Južno od klisure je Vranjska, a severno Leskovačka kotlina.
• Rihterova skala opisuje štetu od zemljotresa. → Štetu opisuje Merkalijeva skala; Rihterova pokazuje oslobođenu energiju.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Geografija za osnovce 8. razred

Česta pitanja

Zašto se Fruška gora i Vršačke planine zovu ostrvske planine?

Kada je Panonski basen bio pod morem, vrhovi ovih planina štrčali su iznad vode kao ostrva. Danas se na isti način izdižu iz ravnice Srema i Banata.

Kako se računa relativna visina?

Relativna visina je razlika dve nadmorske visine. Ako je vrh planine na 1.800 m, a dno susedne kotline na 300 m, vrh je 1.800 − 300 = 1.500 m iznad dna kotline.

Šta treba uraditi za vreme zemljotresa?

U zgradi se treba skloniti ispod čvrstog stola ili uz noseći zid, dalje od prozora i polica, i ne koristiti lift. Kada potres prestane, treba mirno izaći na otvoren prostor, dalje od zgrada, jer mogu uslediti naknadni potresi.

Pokreni kviz →