Religija, mitovi i olimpijske igre
Grci su bili mnogobošci. Verovali su da bogovi izgledaju i ponašaju se kao ljudi, ali da su besmrtni, i da žive na planini Olimp. Vrhovni bog bio je Zevs, Posejdon je vladao morem, a boginja Atina bila je boginja mudrosti i zaštitnica Atine. Priče o bogovima i junacima, kao o Prometeju koji je ljudima doneo vatru ili o dvanaest Heraklovih podviga, jesu mitovi: govore o verovanjima Grka, a ne o proverljivim događajima. Pre važnih odluka Grci su tražili savet u proročištu, a najpoznatije je bilo Apolonovo proročište u Delfima. Olimpijske igre održavale su se u Olimpiji, u čast Zevsa, svake četvrte godine; kao godina prvih igara uzima se 776. p. n. e. Takmičili su se slobodni muškarci Grci, pobednik je dobijao venac od maslinovih grančica, a za vreme igara vladalo je primirje među polisima.
Pozorište, filozofija i nauka
Pozorište se razvilo iz svečanosti u čast boga Dionisa. Predstave su se izvodile na otvorenom, glumci su bili muškarci i nosili su maske, a igrale su se tragedije (ozbiljne drame sa nesrećnim krajem, kao kod Sofokla) i komedije (šaljive drame, kao kod Aristofana). Filozofija znači „ljubav prema mudrosti“. Sokrat je učio razgovorom i pitanjima i nije ništa zapisao, pa njegove misli znamo iz dela njegovog učenika Platona. Platon je u Atini osnovao Akademiju, a njegov učenik Aristotel bavio se gotovo svim naukama i bio učitelj Aleksandra Makedonskog. Grci su prirodu pokušavali da objasne razumom i posmatranjem: Hipokrat, „otac medicine“, učio je da bolesti imaju prirodne uzroke, Pitagora je bio matematičar, Demokrit je govorio da se sve sastoji od atoma, a Arhimed iz Sirakuze otkrio je zakon o potisku.
Umetnost, besedništvo i svakodnevni život
Akropolj je utvrđeni gornji deo grada na brdu, sa hramovima, a agora je glavni trg i tržnica. Na atinskom Akropolju stoji Partenon, hram boginje Atine, čija je gradnja počela 447. p. n. e., u doba Perikla. Ukrašavanje Partenona nadgledao je vajar Fidija. Hramovi i kipovi rađeni su najčešće od mermera, a stubovi su bili u tri stila: dorski (jednostavan), jonski (sa spiralnim uvojcima) i korintski (ukrašen lišćem akanta). Na vazama i amforama oslikavani su prizori iz mitova i svakodnevnog života. Besedništvo, veština javnog govora, bilo je važno u Atini jer su se odluke donosile posle rasprave u narodnoj skupštini; najpoznatiji besednik bio je Demosten. Atinski dečaci učili su čitanje, pisanje, računanje, muziku i gimnastiku, u školu ih je pratio rob pedagog, a gimnazija je bila mesto za vežbanje i sport.
Aleksandar Veliki i helenizam
Makedonija se nalazila severno od grčkih polisa. Kralj Filip II potčinio je polise pobedom kod Heroneje 338. p. n. e., a njegov sin Aleksandar postao je kralj 336. p. n. e. Aleksandar je porazio persijskog kralja Darija III i osvojio Persijsko carstvo, a sa njim Malu Aziju, Egipat i Mesopotamiju, i stigao do reke Ind u Indiji, gde je umorna vojska odbila da ide dalje. Umro je u Vavilonu 323. p. n. e., a njegovu državu podelili su njegovi vojskovođe. Period od njegove smrti do 30. p. n. e., kada je Rim osvojio helenistički Egipat, zove se helenizam: grčka kultura mešala se sa kulturama istoka, a drugi narodi prihvatali su grčki jezik i običaje (helenizacija). Središte tog sveta bila je Aleksandrija u Egiptu, sa Aleksandrijskom bibliotekom, najvećom bibliotekom starog sveta, i Svetionikom na ostrvu Faros, jednim od sedam svetskih čuda. Grčko nasleđe živi i danas, od reči demokratija, filozofija i gimnazija do olimpijskog plamena koji se pali u Olimpiji.