Predindustrijsko doba i štampa
Rani novi vek pripada predindustrijskom dobu: roba se proizvodila ručno, uz snagu ljudi, životinja, vode i vetra, a fabrika sa mašinama još nije bilo. Javljaju se manufakture, velike radionice sa podelom rada, u kojima svaki radnik obavlja samo deo posla. Banke su čuvale i menjale novac i davale zajmove trgovcima i vladarima; poznate bankarske porodice bile su Mediči u Firenci i Fugeri u Nemačkoj. Venecija je bila bogata pomorska republika na Jadranu. Sredinom XV veka Johan Gutenberg iz Majnca počeo je da štampa knjige pokretnim metalnim slovima. Knjige su postale jeftinije i dostupnije, a nove ideje su se brže širile.
Velika geografska otkrića
Evropljani su tražili začine, zlato i svilu iz Azije, a posle pada Carigrada 1453. Osmanlije su kontrolisale istočno Sredozemlje. Zato su tražili pomorski put do Indije, a pomagali su im karavela, lak i brz jedrenjak, kompas i bolje karte. Kristifor Kolumbo, rodom iz Đenove, plovio je za Španiju uz podršku Izabele Kastiljske i Ferdinanda Aragonskog. Godine 1492. preplovio je Atlantik i stigao do ostrva u Karibima, verujući da je stigao u Indiju. Portugalski moreplovac Vasko da Gama oplovio je Afriku oko Rta dobre nade i 1498. stigao u Indiju. Ekspedicija Fernanda Magelana (1519–1522) prva je oplovila Zemlju; Magelan je poginuo 1521. na Filipinima, a put je završila njegova posada. U Americi su postojale civilizacije Asteka (Tenočtitlan), Maja (Jukatan) i Inka (Kusko), koje su osvojili španski konkvistadori. Mnogi starosedeoci stradali su od bolesti donetih iz Evrope i od prinudnog rada, pa je počela trgovina robljem iz Afrike. U Evropu su stigli kukuruz, krompir i paradajz, a trgovina se premestila sa Sredozemlja na Atlantik.
Humanizam i renesansa
Renesansa znači „preporod“, ponovno rađanje antičke kulture. Počela je u Italiji, pre svega u Firenci, jer je Italija imala bogate gradove čiji su trgovci i bankari plaćali umetnike i mnogo ostataka antičkog Rima. Humanisti, kao Erazmo Roterdamski, proučavali su antičke pisce i u središte stavili čoveka, njegov razum i stvaralaštvo. Leonardo da Vinči naslikao je Mona Lizu i crtao letelice i druge mašine, Mikelanđelo Buonaroti izvajao je Davida i oslikao tavanicu Sikstinske kapele, a Nikolo Makijaveli napisao je „Vladaoca“, delo o tome kako vladar osvaja i čuva vlast. Nikola Kopernik izneo je učenje da je Sunce u središtu, a da se Zemlja okreće oko njega; kasnije ga je podržao Galilej, a Isak Njutn je u XVII veku objasnio zakon gravitacije. Vilijam Šekspir napisao je „Romea i Juliju“ i „Hamleta“, veliki deo drama u doba Elizabete I. U XVI i XVII veku u zapadnoj i srednjoj Evropi najrašireniji je bio progon ljudi optuženih za „veštičarenje“.
Reformacija i protivreformacija
Godine 1517. nemački monah i profesor Martin Luter izneo je 95 teza i kritikovao prodaju oprosnica; to se uzima kao početak reformacije. Preveo je Bibliju na nemački, a štampa je njegove spise brzo umnožila. Pristalice reformacije nazivaju se protestanti. Žan Kalvin delovao je u Ženevi, a u Engleskoj je kralj Henri VIII odvojio crkvu od pape i postao poglavar anglikanske crkve. Katolička crkva odgovorila je protivreformacijom (katoličkom obnovom); važni su bili Tridentski sabor i jezuiti, red koji je osnovao Ignacije Lojola i koji je osnivao škole i misije. Usledili su verski sukobi: u Bartolomejskoj noći 1572. u Parizu su ubijeni mnogi hugenoti, francuski protestanti, a od 1618. do 1648. vođen je Tridesetogodišnji rat, koji je počeo kao sukob katolika i protestanata u Svetom rimskom carstvu.
Apsolutizam
Apsolutizam je vladavina u kojoj vladar ima neograničenu vlast i ne deli je sa staležima ni sa skupštinom. Apsolutni vladar oslanjao se na stalnu vojsku i plaćene činovnike i sam je ubirao poreze. Karlo V Habzburški bio je kralj Španije i car Svetog rimskog carstva; za njegovo carstvo govorilo se da u njemu „sunce nikad ne zalazi“. Njegov sin Filip II poslao je 1588. Nepobedivu armadu na Englesku Elizabete I, ali je flota poražena. Najpoznatiji apsolutni vladar bio je francuski kralj Luj XIV, „Kralj Sunce“, koji je dvor smestio u raskošni Versaj kod Pariza; pripisuje mu se izreka „Država, to sam ja“.