Napoleonovo doba, Bečki kongres i revolucije 1848/49 — istorija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Napoleon Bonaparta, rođen na Korzici, proslavio se kao vojskovođa revolucionarne Francuske, a 1799. godine preuzeo je vlast i 1804. proglasio se za cara. Njegovi ratovi proširili su po Evropi ideje revolucije, a posle njegovog pada pobednici su se na Bečkom kongresu potrudili da vrate stari poredak. Taj poredak uzdrmale su revolucije 1848/49, poznate kao „proleće naroda“.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo ređaš Napoleonove bitke, povezuješ događaje sa godinama, razlikuješ liberalizam, konzervativizam i nacionalizam, razvrstavaš pojmove na Napoleonovo doba i vreme posle Bečkog kongresa i povezuješ evropske događaje sa događajima iz srpske istorije iste godine.

Učitavanje lokalnog napretka...
Nauči kroz epizode 17 kratkih epizoda · oko 12 min · pa onda kviz
Vežbaj Napoleonovo doba i 1848. →

Zašto vežbati Napoleonovo doba na Spremku

Godine 1799, 1804, 1805, 1812, 1813, 1815 i 1848 lako se mešaju, kao i Elba i Sveta Jelena ili „Bitka naroda“ i „proleće naroda“. Kviz vežba redosled bitaka, povezivanje događaja sa godinama i ideologija sa njihovim idejama, a povezuje i evropsku i srpsku istoriju: 1804. Napoleon postaje car i izbija Prvi srpski ustanak, 1812. je pohod na Rusiju i Bukureštanski mir, 1815. Vaterlo i Drugi srpski ustanak. Uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom. Kviz prati gradivo 7. razreda, besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Od prvog konzula do cara

Napoleon je 1799. državnim udarom postao prvi konzul i u stvari preuzeo svu vlast. Godine 1804. proglasio se za cara Francuza; na krunisanju u Parizu, u prisustvu pape, sam je sebi stavio krunu na glavu. Time je republiku zamenila monarhija. Iste 1804. godine izdao je Građanski zakonik, koji je potvrdio jednakost građana pred zakonom i zaštitu privatne svojine; po njegovom uzoru kasnije su pisani zakonici drugih država. Napoleon je tako čuvao neke tekovine revolucije, ali je vladao samovlasno, uz cenzuru i bez prave narodne skupštine.

Napoleonovi ratovi

Protiv Francuske su se sklapale koalicije, savezi Velike Britanije, Austrije, Rusije i Pruske. Kod Austerlica je 1805. Napoleon pobedio Austrijance i Ruse; to je „bitka tri cara“, jer su u njoj bili Napoleon, austrijski car Franja I i ruski car Aleksandar I. Iste godine britanska flota admirala Nelsona porazila je francusko-špansku kod Trafalgara. Velike Britanije Napoleon nije mogao da pobedi, pa je od 1806. uveo kontinentalnu blokadu, zabranu trgovine evropskih zemalja sa Britanijom. Od 1809. do 1813. na istočnoj obali Jadrana postojale su Ilirske provincije sa središtem u Ljubljani. Kada je Rusija prestala da poštuje blokadu, Napoleon je 1812. krenuo na nju. Ruska vojska se povlačila i uništavala zalihe, a pri povlačenju francusku vojsku desetkovali su hladnoća i glad. Kod Lajpciga je 1813. poražen u „Bitki naroda“, 1814. abdicirao i poslat na Elbu. Pobegao je i ponovo vladao oko sto dana, ali je 1815. konačno poražen kod Vaterloa, u današnjoj Belgiji. Umro je 1821. na ostrvu Sveta Jelena.

Bečki kongres i nove ideologije

Na Bečkom kongresu 1814–1815. pobednici su uređivali Evropu posle Napoleonovih ratova, a vodeću ulogu imao je austrijski ministar Meternih. Po principu legitimizma na presto su vraćene zakonite dinastije, u Francuskoj Burboni, sa kraljem Lujem XVIII. Granice su crtane prema interesima velikih sila, bez obzira na želje naroda, pa su Nemci i Italijani ostali podeljeni na više država. Vladari Rusije, Austrije i Pruske osnovali su 1815. Svetu alijansu radi očuvanja monarhija i starog poretka; ona je pomagala gušenje revolucija. U to vreme jačaju ideologije: liberalizam traži slobode pojedinca, ustav i skupštinu, konzervativizam čuva tradiciju, monarhiju i crkvu, a nacionalizam smatra da svaki narod treba da bude ujedinjen u svojoj državi.

Proleće naroda 1848/49

U februaru 1848. revolucija u Francuskoj zbacila je kralja i proglašena je republika; za predsednika je krajem godine izabran Luj Napoleon, sinovac Napoleona I. Već u martu revolucije su izbile u Beču, nemačkim i italijanskim zemljama. Meternih je morao da podnese ostavku i pobegne. U Habzburškoj monarhiji, u kojoj je živelo mnogo naroda, ukinuto je kmetstvo. U nemačkim zemljama tražili su se ustav i ujedinjenje, pa se sastao Frankfurtski parlament, a u severnoj Italiji borilo se protiv austrijske vlasti. Ugarsku revoluciju, koju je predvodio Lajoš Košut, Austrija je 1849. ugušila uz pomoć ruske vojske. Većina revolucija ugušena je do 1849, ali ukidanje kmetstva u Habzburškoj monarhiji je ostalo. Italija se ujedinila tek 1861, a Nemačka 1871. godine.

Ključni pojmovi

Građanski zakonik (1804)

Napoleonova zbirka zakona koja je potvrdila jednakost pred zakonom i zaštitu privatne svojine i postala uzor drugim državama.

Kontinentalna blokada

Napoleonova zabrana trgovine evropskih zemalja sa Velikom Britanijom, kojom je hteo da je privredno oslabi.

Legitimizam

Načelo Bečkog kongresa po kome se na presto vraćaju zakonite dinastije koje su revolucija ili Napoleon zbacili.

Proleće naroda

Naziv za revolucije 1848/49, u kojima su se mnogi narodi borili za ustav, slobode i nacionalna prava.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Istorija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Zašto je Napoleonov pohod na Rusiju propao?

Ruska vojska se povlačila u unutrašnjost i uništavala zalihe, Rusija je ogromna, pa je vojsku bilo teško snabdevati, a pri povlačenju francusku vojsku desetkovali su hladnoća i glad.

Šta je odlučeno na Bečkom kongresu?

Pobednici nad Napoleonom uredili su na Bečkom kongresu 1814–1815. granice Evrope i, po principu legitimizma, vratili zakonite dinastije na presto, u Francuskoj Burbone. Želje naroda nisu uzimane u obzir, pa su Nemci i Italijani ostali podeljeni.

Šta je ostalo od revolucija 1848/49?

Većina revolucija je ugušena i monarhije su opstale, ali neke promene su ostale. Najvažnija je ukidanje kmetstva u Habzburškoj monarhiji, pa su seljaci postali slobodni.

Pokreni kviz →