Srbija 1858–1878: druga vladavina Obrenovića i nezavisnost — istorija za 7. razred

Gradivo za 7. razred

Svetoandrejska skupština 1858. smenila je kneza Aleksandra Karađorđevića i na presto vratila kneza Miloša. Tako je počela druga vladavina Obrenovića: posle Miloša vladali su njegov sin Mihailo i Milan. Za dvadeset godina Srbija je od vazalne kneževine sa turskim posadama u gradovima postala nezavisna država. U 7. razredu uči se kako je do toga došlo, od reformi kneza Mihaila do Berlinskog kongresa 1878. godine.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ događaje sa knezom za čije su se vladavine desili, razlikuješ Sanstefanski mir i Berlinski kongres, ređaš događaje od 1858. do 1878. i računaš koliko je godina prošlo između njih.

Učitavanje lokalnog napretka...

Nauči kroz epizode 16 kratkih epizoda · oko 11 min · pa onda kviz

Vežbaj Srbiju 1858–1878. →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati ovu lekciju na Spremku

U ovoj lekciji tri kneza iz iste porodice smenjuju se za dvadeset godina, a godine 1867, 1868. i 1869, kao i 1878. i 1882, lako se pomešaju. Kviz zato vežba šta se desilo za vreme kojeg kneza, šta je razlika između vazalne i nezavisne kneževine i šta je odlučeno u San Stefanu, a šta u Berlinu. Uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom. Kviz prati gradivo 7. razreda, besplatan je i bez registracije.

Povratak Obrenovića i knez Mihailo

Svetoandrejska skupština, nazvana po prazniku Svetog Andreje, kada je počela da zaseda, vratila je 1858. na presto kneza Miloša, koji se prestola odrekao još 1839. Miloš je umro 1860, a nasledio ga je sin Mihailo, koji je prvi put vladao od 1839. do 1842, a drugi put od 1860. do 1868. Mihailo je modernizovao državu i zakonima iz 1861. ojačao kneževu vlast, a smanjio moć Sovjeta. Iste godine uveo je narodnu vojsku: svi sposobni muškarci bili su vojni obveznici i povremeno su vežbali. Predsednik vlade bio mu je Ilija Garašanin, koji je vodio pregovore o savezu balkanskih naroda. Godine 1863. Licej je prerastao u Veliku školu, iz koje je kasnije nastao Beogradski univerzitet.

Predaja gradova i Prvi balkanski savez

Godine 1862, posle sukoba Srba i turskih vojnika kod Čukur-česme, turska posada iz tvrđave topovima je gađala Beograd. Velike sile su se zatim sastale u Carigradu i smanjile prisustvo Turaka: turski civili napustili su varoši, a utvrđenja Užice i Soko porušena su. Godine 1867. turske posade napustile su gradove u Srbiji (Beograd, Smederevo, Šabac i Kladovo), a knezu Mihailu je na Kalemegdanu svečano predat ključ Beogradske tvrđave. To je postignuto pregovorima, a Srbija je i posle toga ostala vazalna kneževina i plaćala danak sultanu. Mihailov cilj bio je da se balkanski narodi zajedno oslobode osmanske vlasti. Ugovori sa Crnom Gorom (1866), Grčkom (1867) i Rumunijom (1868) nazivaju se Prvi balkanski savez. Velike sile, naročito Austrija, nisu želele rat na Balkanu, pa Mihailo nije započeo oslobodilački rat. Ubijen je u Košutnjaku kod Beograda 1868. (29. maja po julijanskom kalendaru), a savez se posle njegove smrti raspao.

Namesništvo, Ustav 1869. i Ujedinjena omladina srpska

Posle Mihailove smrti za kneza je izabran njegov maloletni rođak Milan Obrenović. Do Milanovog punoletstva zemljom je upravljalo namesništvo od tri člana: Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović. Ristić je bio vođa liberala. Namesnici su 1869. doneli Namesnički ustav, prvi koji je Srbija donela sama, bez odobrenja sultana. Narodna skupština dobila je zakonodavnu vlast, koju je delila sa knezom, ali je knez zadržao jaku vlast: samo on je predlagao zakone i imenovao deo poslanika. Godine 1866. u Novom Sadu osnovana je Ujedinjena omladina srpska, društvo mladih Srba iz Kneževine Srbije i iz Habzburške monarhije, koje je širilo ideje slobode, prosvete i narodnog jedinstva; jedan od vođa bio je Svetozar Miletić.

Ratovi 1876–1878. i nezavisnost

Godine 1875. u Hercegovini je izbio ustanak, poznat kao Nevesinjska puška, koji se proširio i na Bosnu i otvorio Veliku istočnu krizu. U leto 1876. Srbija i Crna Gora objavile su rat Osmanskom carstvu. Glavnu srpsku vojsku vodio je ruski general Mihail Černjajev, koji je došao kao dobrovoljac. Srpska vojska je poražena, ali je mirom početkom 1877. Srbija sačuvala predratne granice. Crnom Gorom je od 1860. vladao knjaz Nikola Petrović, a crnogorska vojska ratovala je uspešno, na primer na Vučjem dolu 1876. Kada je 1877. Rusija zaratila sa Osmanskim carstvom, Srbija je krajem godine ponovo ušla u rat, a početkom 1878. srpska vojska oslobodila je Niš. Sanstefanski mir, koji su u martu 1878. zaključile Rusija i Osmansko carstvo, predviđao je veliku Bugarsku, kojoj bi pripali i Pirot i Vranje. Velike sile su ga izmenile na Berlinskom kongresu 1878, gde je Srbiju predstavljao Jovan Ristić. Srbija je dobila nezavisnost i niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Nezavisnost i proširenje, sa izlazom na more kod Bara, dobila je i Crna Gora, a Austrougarska pravo da zaposedne Bosnu i Hercegovinu i upravlja njom. Posle 1878. Srbija više nije priznavala vrhovnu vlast sultana niti mu je plaćala danak. Kraljevina je proglašena 1882. godine.

Ključni pojmovi

Narodna vojska (1861)

Vojska kneza Mihaila u kojoj su svi sposobni muškarci bili vojni obveznici i povremeno vežbali.

Predaja gradova (1867)

Turske posade napustile su gradove u Srbiji, a knezu Mihailu je na Kalemegdanu predat ključ Beogradske tvrđave.

Namesništvo

Upravljanje državom umesto maloletnog vladara; posle 1868. upravljalo je u ime kneza Milana.

Vazalna kneževina

Država sa svojim knezom i upravom koja priznaje vrhovnu vlast sultana i plaća mu danak; Srbija je to bila do 1878.

Najčešće greške

• Na Berlinskom kongresu Srbija je postala kraljevina. → Tada je dobila nezavisnost; kraljevina je proglašena 1882.
• Srbija je postala nezavisna za vreme kneza Mihaila. → Nezavisnost je dobila 1878, za vreme kneza Milana, deset godina posle Mihailove smrti.
• Posle predaje gradova 1867. Srbija je bila nezavisna. → Ostala je vazalna kneževina i plaćala je danak sultanu sve do 1878.
• Velika škola iz 1863. ista je kao Velika škola iz 1808. → Velika škola iz 1863. nastala je od Liceja; Karađorđeva Velika škola iz Prvog ustanka bila je druga ustanova.
• Srbija je u ratovima 1876–1878. ratovala bez saveznika. → Godine 1876. ratovala je zajedno sa Crnom Gorom, a u drugom ratu uz Rusiju.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Istorija za osnovce 7. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između 1878. i 1882. godine?

Godine 1878. velike sile su na Berlinskom kongresu priznale nezavisnost Srbije. Četiri godine kasnije, 1882, Srbija je proglašena kraljevinom, a knez Milan postao je kralj.

Šta je knez Mihailo postigao 1867. godine?

Pregovorima uz podršku velikih sila postigao je da turske posade napuste gradove u Srbiji, među njima Beograd, Smederevo, Šabac i Kladovo. Srbija je ipak ostala vazalna kneževina sve do 1878.

Koje oblasti je Srbija dobila na Berlinskom kongresu?

Srbija je dobila četiri okruga: niški, pirotski, toplički (oko Prokuplja) i vranjski. Po Sanstefanskom miru Pirot i Vranje bili su namenjeni Bugarskoj, a Berlinski kongres ih je dodelio Srbiji.

Pokreni kviz →