Dva bloka i „gvozdena zavesa“
Zapadni blok predvodile su SAD, a istočni SSSR. Na Zapadu su postojale višestranačke demokratije i tržišna privreda zasnovana na privatnoj svojini, a u zemljama istočnog bloka vladala je jedna, komunistička partija, uz plansku privredu. Vinston Čerčil je 1946. u govoru u Fultonu rekao da se preko Evrope spustila „gvozdena zavesa“ — tako je opisao podelu Evrope na dva bloka. Truman doktrinom iz 1947. SAD su obećale pomoć zemljama kojima preti komunizam, a Maršalovim planom pomagale su obnovu Evrope; SSSR nije dozvolio zemljama pod svojim uticajem da prihvate taj plan. Godine 1949. osnovan je NATO, vojni savez SAD, Kanade i zapadnoevropskih država, a 1955. Varšavski pakt, vojni savez istočnog bloka. Supersile su se nadmetale u trci u naoružanju, naročito nuklearnom; „ravnoteža straha“ ih je odvraćala od direktnog rata. Atomska energija se u miru koristila u nuklearnim elektranama, medicini i nauci.
Podeljena Nemačka i krize
Posle 1945. Nemačka je podeljena na četiri okupacione zone (američku, britansku, francusku i sovjetsku), a Berlin na četiri sektora. Za vreme Berlinske blokade 1948–1949. zapadne sile su Zapadni Berlin snabdevale avionima, preko „vazdušnog mosta“. Godine 1949. nastale su Savezna Republika Nemačka (Zapadna Nemačka) i Demokratska Republika Nemačka (Istočna Nemačka), a Berlin se nalazio duboko u Istočnoj Nemačkoj. Vlasti Istočne Nemačke podigle su 1961. Berlinski zid, da bi sprečile odlazak ljudi na Zapad. Supersile su posredno ratovale pomažući suprotne strane u tuđim sukobima: u Korejskom ratu (1950–1953), koji je završen primirjem uz podeljenu Koreju, i u Vijetnamskom ratu, posle kog je Vijetnam 1975. ujedinjen pod vlašću Severa. Kubanska kriza 1962, izazvana postavljanjem sovjetskih raketa na Kubi, dovela je svet na ivicu nuklearnog rata; rešili su je dogovorom Džon Kenedi i Nikita Hruščov, a SSSR je povukao rakete. Kada su Mađarska (1956) i Čehoslovačka (1968) pokušale da promene poredak, intervenisale su sovjetska vojska, odnosno vojske Varšavskog pakta.
Dekolonizacija i pokreti za ravnopravnost
Dekolonizacija je oslobađanje kolonija i nastanak novih država. Ubrzana je posle Drugog svetskog rata, jer su kolonijalne sile bile oslabljene ratom, a pokreti za nezavisnost jačali. Borbu Indije predvodio je Mahatma Gandi, zagovornik nenasilnog otpora; Britanska Indija je 1947. stekla nezavisnost i podeljena je na Indiju i Pakistan. Oko 1960. nezavisnost je steklo mnogo afričkih država, pa se 1960. naziva „godinom Afrike“. Države koje nisu htele da pripadaju nijednom bloku okupile su se u Pokret nesvrstanih. U zapadnoj Evropi Rimskim ugovorima 1957. osnovana je Evropska ekonomska zajednica. U SAD je Roza Parks 1955. u Montgomeriju odbila da ustupi mesto u autobusu, što je pokrenulo bojkot autobusa koji je vodio Martin Luter King, borac za prava Afroamerikanaca. U Južnoj Africi Nelson Mandela je predvodio borbu protiv aparthejda, zakonske rasne podele. Feminizam se borio za ravnopravnost žena, a Golda Meir bila je predsednica vlade Izraela od 1969. do 1974. Krajem 1960-ih mladi u SAD i Evropi masovno su protestovali protiv Vijetnamskog rata.
Svemirska trka i popularna kultura
Supersile su se nadmetale i u svemiru. SSSR je 1957. lansirao Sputnjik, prvi veštački satelit Zemlje, a 1961. Jurij Gagarin je postao prvi čovek u svemiru. Uspeh SSSR-a podstakao je SAD da ubrzaju svoj svemirski program, pa su 1969. astronauti misije Apolo 11 stali na Mesec; prvi je kročio Nil Armstrong. Od 1950-ih televizija je postala glavni izvor vesti i zabave, a snimci sa ratišta u Vijetnamu podstakli su antiratne proteste. Među mladima se proširio rokenrol, a Endi Vorhol, umetnik pop-arta, postao je poznat po slikama konzervi supe i portretima slavnih ličnosti.