Gorbačov, Regan i Tačer
Mihail Gorbačov došao je 1985. na čelo SSSR-a kao generalni sekretar Komunističke partije. Planska privreda je zaostajala za Zapadom, a trka u naoružanju ju je dodatno iscrpljivala, pa je Gorbačov pokrenuo reforme: perestrojku („preuređenje“) privrede i države i glasnost („otvorenost“), uz koju je cenzura popustila. Hteo je da spase sovjetski sistem, a ne da ga ukine. U isto vreme predsednik SAD bio je Ronald Regan (1981–1989), a premijerka Velike Britanije Margaret Tačer (1979–1990), prva žena na toj funkciji, prozvana „Gvozdena dama“. Oboje su bili odlučni protivnici komunizma i zagovornici slobodnog tržišta. Regan je 1987. u Berlinu poručio (prepričano): „Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid!“
Pad Berlinskog zida i slom komunizma
Ranije je SSSR vojskom gušio pokušaje promena u istočnom bloku, ali je Gorbačov od toga odustao. Godine 1989. u zemljama istočne Evrope pale su vlasti komunističkih partija; u većini zemalja promene su bile mirne (npr. „Plišana revolucija“ u Čehoslovačkoj), a izuzetak je bila Rumunija, gde je bilo oružanih sukoba. Umesto jednopartijskog sistema uveden je višestranački sistem sa slobodnim izborima, a plansku privredu zamenila je tržišna. Dana 9. novembra 1989. vlasti Istočne Nemačke otvorile su granične prelaze u Berlinu, a ljudi su počeli da ruše zid, koji je postojao od 1961. Pad Berlinskog zida postao je simbol kraja podele Evrope i kraja hladnog rata. Godinu dana kasnije, 3. oktobra 1990, Nemačka je ujedinjena tako što je Demokratska Republika Nemačka pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj; na čelu vlade bio je kancelar Helmut Kol, a Berlin je postao glavni grad cele Nemačke.
Raspad SSSR-a i nova karta Evrope
SSSR je bio savezna država više republika kojom je vladala Komunistička partija. Duboka privredna kriza i težnje republika da postanu samostalne, koje su ojačale kada je glasnost dozvolila slobodnije izražavanje, doveli su do njegovog raspada krajem 1991. Gorbačov je bio na čelu SSSR-a do kraja i tada je podneo ostavku. Bivše sovjetske republike, među njima Ukrajina, Gruzija i baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija, postale su nezavisne države. Varšavski pakt raspušten je 1991, a Čehoslovačka se 1993. mirno podelila na Češku i Slovačku. Tako je nastala nova karta Evrope. Posle raspada SSSR-a SAD su ostale bez ravnopravnog suparnika, pa se govorilo o jednopolarnom svetu; SAD su, često sa saveznicima, vojno intervenisale u lokalnim sukobima, kao u Zalivskom ratu 1991, kada je oslobođen Kuvajt.
Evropska unija, terorizam i globalizacija
Evropska unija osnovana je ugovorom iz Mastrihta, potpisanim 1992; njena preteča bila je Evropska ekonomska zajednica, osnovana Rimskim ugovorima 1957. Zajedničko tržište omogućava slobodno kretanje robe, usluga, novca i ljudi, a sedište Evropske komisije je u Briselu. Evro je zamenio nacionalne valute u državama koje su ga uvele i u gotovini se koristi od 2002. Terorizam je upotreba nasilja, najčešće prema civilima, radi zastrašivanja i političkih ciljeva. Teroristi su 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima napali kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgradu Pentagona, a SAD su iste godine sa saveznicima vojno intervenisale u Avganistanu. Globalizacija je sve tešnje povezivanje sveta u trgovini, novcu, informacijama i kulturi. Četvrtu industrijsku revoluciju obeležavaju internet, mobilna telefonija i društvene mreže; Bil Gejts je jedan od osnivača kompanije Majkrosoft. Ljudi se sele zbog ratova i progona (izbeglice) ili u potrazi za poslom, a ekološki pokret upozorava na zagađenje životne sredine. Vladimir Putin je 2000. prvi put izabran za predsednika Rusije, a Angela Merkel bila je kancelarka Nemačke od 2005. do 2021.