Šestojanuarska diktatura i banovine
Atentat u Narodnoj skupštini 1928, u kom je smrtno ranjen Stjepan Radić, produbio je političku krizu. Kralj Aleksandar je 6. januara 1929. ukinuo Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zabranio rad stranaka osnovanih na nacionalnoj ili verskoj osnovi; za predsednika vlade postavio je generala Petra Živkovića. Režim je po datumu nazvan Šestojanuarska diktatura: kralj je imao i zakonodavnu i izvršnu vlast. U proglasu narodu obrazložio je to očuvanjem jedinstva države i naroda, a isticao je ideju integralnog jugoslovenstva — da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan, jugoslovenski narod. U oktobru 1929. država je nazvana Kraljevina Jugoslavija i podeljena na devet banovina, na čijem je čelu bio ban koga je postavljao kralj. Većina banovina dobila je ime po rekama (Dravska, Savska, Vrbaska, Drinska, Zetska, Dunavska, Moravska, Vardarska), a jedna po moru (Primorska), da bi se potisnule stare pokrajinske podele. Sedište Dunavske banovine bio je Novi Sad, a Moravske Niš. Beograd sa okolinom imao je posebnu upravu.
Ustav iz 1931, Marselj i namesništvo
Ustav iz 1931. (Septembarski ustav) kralj je sam dao, pa je to oktroisani ustav. Uveo je dvodomnu skupštinu, Narodnu skupštinu i Senat, ali je kralj zadržao veoma veliku vlast, a na izborima se glasalo javno. Godine 1934. kralj Aleksandar je doputovao u zvaničnu posetu Francuskoj i ubijen je u Marselju; atentat su pripremili ustaše i makedonska organizacija VMRO, a stradao je i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Presto je nasledio kraljev sin Petar II, koji je imao samo 11 godina, pa su u njegovo ime vladala tri namesnika, kako je kralj Aleksandar odredio testamentom. Prvi namesnik bio je knez Pavle Karađorđević. Kraljica Marija, supruga kralja Aleksandra i majka Petra II, bila je poznata po humanitarnom radu.
Stojadinović, sporazum Cvetković–Maček i Trojni pakt
Od 1935. do 1939. predsednik vlade bio je Milan Stojadinović. On se u spoljnoj politici približio Nemačkoj i Italiji, a Nemačka je postala najvažniji trgovinski partner, jer je otkupljivala jugoslovenske poljoprivredne proizvode i rude. Posle njega vladu je obrazovao Dragiša Cvetković. U avgustu 1939, nekoliko dana pre početka Drugog svetskog rata, Cvetković i Vladko Maček, vođa Hrvatske seljačke stranke, sklopili su uz podršku kneza Pavla sporazum kojim je trebalo da se reši hrvatsko pitanje. Nastala je Banovina Hrvatska, spajanjem Savske i Primorske banovine i još nekih srezova, sa širokom samoupravom, a vojska i spoljna politika ostale su zajedničke. Do proleća 1941. većina suseda bila je u Osovini ili pod njom, pa je Kraljevina Jugoslavija bila pod snažnim pritiskom Nemačke. Vlada Dragiše Cvetkovića potpisala je 25. marta 1941. u Beču pristupanje Trojnom paktu, savezu Nemačke, Italije i Japana.
Društvo, privreda i kultura
Kraljevina Jugoslavija je bila pretežno poljoprivredna zemlja: većina ljudi živela je na selu, a industrija je bila slabo razvijena. U rudnike, kao što je rudnik bakra u Boru, najviše je ulagao strani kapital. Velika ekonomska kriza oborila je početkom 1930-ih cene poljoprivrednih proizvoda, pa su mnogi seljaci zapali u dugove, a mnogi su odlazili u gradove ili u inostranstvo. Nepismenost je bila velika, naročito na selu i među ženama, jer su škole često bile daleko. Žene nisu imale pravo glasa, ali se sve više njih školovalo i zapošljavalo. Dvor je imao odlučujući uticaj na politiku, a prestonica Beograd brzo je rastao. U kulturi i nauci istakli su se Milutin Milanković, koji je objasnio smenu ledenih doba promenama u kretanju Zemlje, Slobodan Jovanović, pravnik, istoričar i pisac, književnica Isidora Sekulić, filozofkinja Ksenija Atanasijević, slikarka Milena Pavlović Barili i vajar Ivan Meštrović, autor Pobednika na Kalemegdanu i Spomenika Neznanom junaku na Avali.