Liberalna demokratija i totalitarizam
U liberalnoj demokratiji građani na slobodnim izborima biraju između više stranaka, postoji opozicija koja može da smeni vlast, vlast ograničavaju ustav i zakoni, a štampa je slobodna. Takvo uređenje zadržale su između dva rata Velika Britanija, Francuska i SAD. Totalitarizam (od latinske reči totus, ceo) je oblik vladavine u kome država i jedna partija teže da nadziru sve oblasti života: politiku, privredu, kulturu, školu, pa i privatni život. Njegove odlike su vlast jedne partije, kult ličnosti (preterano veličanje vođe kao nepogrešivog), propaganda, cenzura i tajna policija, a slobodnih izbora nema. Militarizam je politika jačanja vojske i veličanja rata kao načina za rešavanje sporova; bio je izražen u Japanu, Italiji i Nemačkoj.
Velika ekonomska kriza i Nju dil
Velika ekonomska kriza počela je u SAD u oktobru 1929. slomom Njujorške berze. Akcije su izgubile vrednost, ljudi su povlačili novac iz banaka, pa su propadale banke i fabrike, proizvodnja je opala, a nezaposlenost porasla. Evropske države, naročito Nemačka, zavisile su od američkih zajmova i trgovine, pa se kriza brzo prenela i na Evropu. SSSR je bio slabo povezan sa svetskim tržištem, pa ga kriza nije tako pogodila. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt pokrenuo je od 1933. program Nju dil: država je organizovala javne radove (puteve, mostove, brane), uvela pomoć nezaposlenima i starima i nadzirala banke. Država se tako aktivno umešala u privredu, a SAD su ostale demokratija. U Nemačkoj je kriza izazvala masovnu nezaposlenost i nezadovoljstvo, pa su ojačale ekstremne stranke, naročito nacisti.
Fašizam, nacizam i staljinizam
Vođa italijanskih fašista bio je Benito Musolini (duče). Posle marša na Rim 1922. kralj Viktor Emanuel III poverio mu je sastav vlade, a Musolini je zatim zabranio druge stranke. Naziv fašizam potiče od italijanske reči fascio (snop). Fašizam je veličao naciju, jaku državu, vođu i rat, a odbacivao je i komunizam i liberalnu demokratiju. Vođa nemačkih nacista Adolf Hitler (firer) imenovan je 1933. za kancelara, pošto su nacisti na izborima postali najjača stranka, i ubrzo je ukinuo demokratiju. Nacisti su svoju državu zvali Treći rajh, a tajna državna policija bila je Gestapo. Nacizam je zastupao rasnu teoriju o nejednakosti rasa i naroda, antisemitizam (neprijateljstvo, predrasude i mržnju prema Jevrejima) i osvajanje „životnog prostora“ na istoku Evrope; Hitler je tražio i poništenje Versajskog ugovora. Nirnberškim zakonima 1935. Jevrejima su oduzeta prava građana Nemačke. U SSSR-u je posle Lenjinove smrti 1924. vlast postepeno preuzeo Josif Staljin. Petoletke su bili petogodišnji planovi razvoja privrede; prva, od 1928, bila je usmerena na brzu industrijalizaciju. Kolektivizacija je bila prisilno spajanje seljačkih imanja u kolhoze, a čistke progon stvarnih i navodnih protivnika vlasti. Staljinizam se pozivao na komunističku ideologiju, kojoj su fašizam i nacizam bili neprijatelji, ali su mu sa njima bile zajedničke odlike totalitarizma.
Kultura i put ka novom ratu
Britanski naučnik Aleksandar Fleming otkrio je 1928. penicilin, antibiotik koji je omogućio lečenje bakterijskih infekcija. Pablo Pikaso, jedan od osnivača kubizma, naslikao je „Gerniku“ posle bombardovanja tog španskog grada 1937. Volt Dizni je stvorio crtane filmove sa Mikijem Mausom, Čarli Čaplin igrao je skitnicu Šarloa i u filmu „Veliki diktator“ ismejao Hitlera, a Sergej Ejzenštajn režirao je „Oklopnjaču Potemkin“. Radio i film totalitarni režimi koristili su za propagandu. Japan je 1931. zauzeo Mandžuriju, a 1937. napao ostatak Kine. Italija je 1935. napala Etiopiju; Društvo naroda uvelo je sankcije, ali bez uspeha. U Španskom građanskom ratu (1936–1939) republikanci su se borili protiv snaga generala Franciska Franka. Franka su pomagale Nemačka i Italija, republikance SSSR, a na strani republike borile su se i internacionalne brigade dobrovoljaca iz mnogih zemalja, među njima i iz Jugoslavije; rat se završio Frankovom pobedom. Nemačka je 1938. pripojila Austriju (Anšlus), a Minhenskim sporazumom iste godine dobila Sudetsku oblast Čehoslovačke, koja nije bila pozvana na dogovor. Velika Britanija i Francuska vodile su politiku popuštanja, ali Hitler je već u martu 1939. zauzeo ostatak čeških zemalja. U avgustu 1939. Nemačka i SSSR potpisali su pakt Ribentrop–Molotov, a u tajnom dodatku podelili interesne sfere u istočnoj Evropi. Nekoliko dana kasnije Nemačka je napala Poljsku.