Evropa posle Velikog rata
Naziv Prvi svetski rat ustalio se tek kada je izbio Drugi svetski rat. Posle rata nestala su četiri carstva: Rusko, Nemačko, Austrougarsko i Osmansko. Ljudske žrtve bile su ogromne, i među vojnicima i među civilima, od borbi, gladi i bolesti. Mnoge države suočile su se sa razaranjima, nestašicama hrane, skupoćom i velikim ratnim dugovima. Dok su muškarci bili na frontu, žene su radile u fabrikama, bolnicama i saobraćaju, što je doprinelo da posle rata u nekim zemljama dobiju pravo glasa. SAD, na čijem se tlu nije ratovalo, izašle su iz rata privredno ojačane, kao zajmodavac evropskih saveznika. U Maloj Aziji, na mestu Osmanskog carstva, Mustafa Kemal (Ataturk) proglasio je 1923. Republiku Tursku.
Februarska i Oktobarska revolucija (1917)
Rusija je u ratu trpela teške poraze, a u gradovima su vladale glad i nestašice. Štrajkovi i demonstracije u Petrogradu, tadašnjoj prestonici, prerasli su u Februarsku revoluciju kada su im se pridružili vojnici. Car Nikolaj II, poslednji vladar iz dinastije Romanov, odrekao se prestola, a obrazovana je Privremena vlada, čiji je najpoznatiji predsednik bio Aleksandar Kerenski. Istovremeno su jačali sovjeti, saveti radnika, vojnika i seljaka; stanje u kome vlast imaju i vlada i sovjeti naziva se dvovlašće. Privremena vlada je nastavila rat i odložila podelu zemlje, pa je brzo gubila podršku. Boljševike je predvodio Vladimir Iljič Lenjin; ime su dobili od ruske reči za većinu, a pozivali su se na učenje Karla Marksa o borbi klasa i vlasti radnika. Narod su pridobijali parolom „Mir, zemlja, hleb!“. U Oktobarskoj revoluciji boljševici su zauzeli Zimski dvorac, sedište Privremene vlade, i preuzeli vlast u ime sovjeta. Rusija je tada koristila julijanski kalendar: 25. oktobar po julijanskom je 7. novembar po gregorijanskom kalendaru. Nova vlast je odmah donela Dekret o miru i Dekret o zemlji, kojim je zemlja oduzeta veleposednicima, crkvi i caru i data seljacima na korišćenje. Boljševici su „diktaturu proletarijata“ shvatali kao vlast radnika koju u njihovo ime vodi komunistička partija, pa su ostale stranke postepeno zabranjene.
Brest-Litovski mir, građanski rat i SSSR
Sovjetska Rusija izašla je iz rata Brest-Litovskim mirom u martu 1918. Mir je bio veoma težak: Rusija se odrekla velikih teritorija na zapadu, ali ga je poništila posle poraza Nemačke u novembru 1918. U građanskom ratu sukobili su se crveni (boljševici) i beli, raznorodni protivnici boljševika. Crvenu armiju organizovao je Lav Trocki. Britanija, Francuska, SAD i Japan poslale su vojske da pomognu bele, ali je intervencija propala, a pobedili su crveni. Krajem 1922. stvoren je Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), savez sovjetskih republika u kome je vlast imala komunistička partija kao jedina dozvoljena stranka. Revolucije su izbile i drugde. U Nemačkoj je u novembru 1918. car Vilhelm II abdicirao i proglašena je republika, nazvana Vajmarska po gradu u kome je 1919. donet ustav. Spartakovci, čije su vođe bile Roza Luksemburg i Karl Libkneht, podigli su u januaru 1919. ustanak u Berlinu po uzoru na rusku revoluciju; ustanak je ugušen, a oboje su ubijeni. U Mađarskoj je 1919. nekoliko meseci postojala sovjetska republika (Bela Kun). Vlade u Evropi strahovale su od širenja boljševizma.
Mirovna konferencija u Parizu i nova karta Evrope
Mirovna konferencija počela je u januaru 1919. u Parizu. Glavne sile pobednice predstavljali su Vudro Vilson (SAD), Žorž Klemanso (Francuska) i Dejvid Lojd Džordž (Velika Britanija). Vilson je u programu od 14 tačaka zastupao pravo naroda na samoopredeljenje, da narod sam odluči o svojoj državi. Poražene države nisu učestvovale u pregovorima, nego su im uslovi samo saopšteni, a Sovjetska Rusija nije bila pozvana. Versajski ugovor sa Nemačkom potpisan je 1919, tačno pet godina posle Sarajevskog atentata, u Dvorani ogledala u Versaju, gde je 1871. proglašeno Nemačko carstvo. Nemačka je vratila Alzas i Lorenu Francuskoj, izgubila kolonije, morala da plaća reparacije (ratnu odštetu) i zadržala samo malu vojsku; zabranjeno joj je i ujedinjenje sa Austrijom. Mnogi Nemci su ugovor zvali „diktat“, pa su jačali zahtevi za njegovom promenom. Sa Austrijom, Bugarskom, Mađarskom i Turskom sklopljeni su posebni ugovori (Sen Žermen, Nej, Trijanon, Sevr). Na novoj karti Evrope bile su obnovljena Poljska sa izlazom na Baltičko more, Čehoslovačka, Austrija i Mađarska kao zasebne države, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, proglašeno krajem 1918, i baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija. Društvo naroda, sa sedištem u Ženevi, osnovano je radi mirnog rešavanja sporova, ali nije imalo svoju vojsku, a SAD mu nikada nisu pristupile. Nasledila ga je 1945. Organizacija ujedinjenih nacija.