Kompozitori i dela na slušanju u 5. razredu — muzička kultura

Gradivo za 5. razred

Tokom 5. razreda na časovima se sluša mnogo dela: od Vivaldijevih „Godišnjih doba“ i Mocartove „Male noćne muzike“ do „Posvećenja proleća“ Stravinskog i dela srpskih kompozitora inspirisanih narodnom muzikom. Za kontrolni ili usmeno najčešće treba znati ko je napisao delo, iz koje je zemlje kompozitor i šta muzika opisuje.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš najvažnija dela, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ delo sa kompozitorom i zemljom, deo sa celim delom, prizor sa delom koje ga opisuje i delo sa izvođačima. Kviz je samo tekstualan i ne pušta muziku: dela slušaš na času, a ovde proveravaš šta o njima znaš.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj kompozitore i dela →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati kompozitore i dela na Spremku

Na kraju godine imena i naslovi se lako izmešaju: dva češka kompozitora, tri ruska, dva dela sa prolećem u naslovu, opera i balet srpskih kompozitora. U kvizu povezuješ delo sa autorom i zemljom, deo sa celim delom, prizor iz „Godišnjih doba“ sa koncertom i delo sa izvođačima, a pronalaziš i uljeza u grupi. Kviz prati gradivo 5. razreda, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Muzika koja opisuje prirodu i priču

„Godišnja doba“ italijanskog kompozitora Antonija Vivaldija čine četiri koncerta, za svako godišnje doba po jedan. Solo deonicu svira violina uz gudački orkestar, a uz svaki koncert objavljen je sonet koji opisuje prizore. U „Proleću“ ptice pozdravljaju tople dane, a u „Zimi“ se čuju cvokotanje zuba i oprezan hod po ledu. „Pastoralna“, Šesta simfonija Ludviga van Betovena, opisuje prirodu i život na selu, a pesmu ptica dočaravaju flauta, oboa i klarinet. „Vltava“ češkog kompozitora Bedržiha Smetane prati tok reke od dva izvora, koje predstavljaju dve flaute, do Praga. Ruski kompozitor Modest Musorgski napisao je za klavir „Slike sa izložbe“, a „Promenada“ dočarava šetnju od slike do slike. U Grigovoj muzici za „Per Ginta“ „Jutro“ dočarava izlazak sunca, a u „U dvorani planinskog kralja“ ista tema se ponavlja sve brže i glasnije.

Klasičari, igre i baleti

Austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart napisao je „Malu noćnu muziku“, vedru muziku za gudače. Njegov stariji prijatelj Jozef Hajdn, takođe iz Austrije, napisao je gudački kvartet „Konjanik“, čiji ritam podseća na galop konja; gudački kvartet čine dve violine, viola i violončelo. Antonjin Dvoržak, Smetanin zemljak, autor je „Simfonije iz Novog sveta“, nastale u Americi, i vedre „Humoreske“. Balet „Labudovo jezero“ napisao je ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski. Jermenski kompozitor Aram Hačaturjan napisao je balet „Gajana“, iz kog je „Igra sabljama“: brza i glasna, a oštru melodiju svira ksilofon. „Posvećenje proleća“ ruskog kompozitora Igora Stravinskog prikazuje drevni paganski obred dočeka proleća, a ističe se snažnim, nepravilnim ritmom, kao što je ritam bio osnova obreda praistorijskog čoveka.

Srpski kompozitori i narodna muzika

Stevan Mokranjac je narodne pesme obradio za hor u rukovetima, a „Petu rukovet“ mešoviti hor peva a cappella, bez pratnje instrumenata. Petar Konjović napisao je operu „Koštana“, po drami Borisava Stankovića, čija se radnja dešava u Vranju. U njoj je „Velika čočečka igra“, inspirisana narodnim melodijama i igrama juga Srbije. Stevan Hristić je autor baleta „Ohridska legenda“, iz kog je igra „Grlica“. Razlika je jasna: u operi „Koštana“ se peva, a u baletu „Ohridska legenda“ igrači pričaju priču pokretom, bez pevanja. Tajčević je napisao „Balkanske igre“ za klavir, u kojima pijanista dočarava živ ritam narodnih igara. Ljubica Marić je napisala „Brankovo kolo“, a Vera Milanković „Senjačku rapsodiju“, nazvanu po Senjaku, delu Beograda.

Ključni pojmovi

„Godišnja doba“

Vivaldijevo delo od četiri koncerta za solo violinu i gudački orkestar, po jedan za svako godišnje doba.

„Vltava“

Delo Bedržiha Smetane koje opisuje tok reke od dva izvora do Praga.

„Posvećenje proleća“

Balet Igora Stravinskog o drevnom paganskom obredu dočeka proleća, poznat po snažnom, nepravilnom ritmu.

„Koštana“

Opera Petra Konjovića čija se radnja dešava u Vranju, sa „Velikom čočečkom igrom“.

Najčešće greške

• „Vltavu“ je napisao Dvoržak. → „Vltavu“ je napisao Bedržih Smetana; Dvoržak je autor „Simfonije iz Novog sveta“ i „Humoreske“.
• Edvard Grig je ruski kompozitor. → Grig je iz Norveške; ruski su Čajkovski, Musorgski i Stravinski.
• Vivaldijevo „Proleće“ i „Posvećenje proleća“ su delovi istog dela. → „Proleće“ je deo Vivaldijevih „Godišnjih doba“, a „Posvećenje proleća“ je balet Igora Stravinskog.
• „Ohridska legenda“ je opera. → To je balet Stevana Hristića; opera je Konjovićeva „Koštana“.
• Musorgski je „Slike sa izložbe“ napisao za orkestar. → Napisao ih je za klavir; orkestarsku verziju kasnije je napravio Moris Ravel.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Muzička kultura za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Koja dela opisuju prirodu?

Vivaldijeva „Godišnja doba“ opisuju smenu godišnjih doba, Betovenova „Pastoralna“ simfonija prirodu i život na selu, a Smetanina „Vltava“ tok reke od izvora do Praga. Grigovo „Jutro“ iz muzike za „Per Ginta“ dočarava izlazak sunca.

Iz kojih zemalja su kompozitori koji se slušaju u 5. razredu?

Vivaldi je iz Italije, Mocart i Hajdn iz Austrije, Betoven iz Nemačke, Smetana i Dvoržak iz Češke, Grig iz Norveške, a Čajkovski, Musorgski i Stravinski iz Rusije. Hačaturjan je jermenski kompozitor.

Koja je razlika između „Koštane“ i „Ohridske legende“?

„Koštana“ Petra Konjovića je opera, pa u njoj pevači pevaju uz orkestar. „Ohridska legenda“ Stevana Hristića je balet, u kome igrači pričaju priču pokretom, bez pevanja.

Pokreni kviz →