Kada se koristi lokativ
Posle в i на lokativ označava mesto, odgovor na pitanje где?: Бабушка живёт в деревне, Картина висит на стене, Мальчик сидит на стуле. Pravac, odgovor na pitanje куда?, traži akuzativ: Я иду в школу, ali Я в школе. Posle о, об i обо lokativ kazuje o kome ili o čemu je reč: Мы говорим о фильме, Расскажи мне об этом. Glagol думать ide sa о, pa je srpsko „mislim na mamu“ na ruskom Я думаю о маме. Lokativ je i u izrazima za vreme: в мае, в этом году, на прошлой неделе, kao i uz instrumente: играть на гитаре.
Nastavci lokativa
Većina imenica u lokativu dobija -е: стол → на столе, мама → о маме, письмо → в письме, музей → в музее, словарь → в словаре. Nastavak -и imaju imenice ženskog roda na -ь (в тетради, на площади) i imenice na -ия, -ие i -ий (в России, в здании, о Василии). Nekoliko kratkih imenica muškog roda posle в i на za mesto ima naglašeno -у: в саду, в лесу, на полу, в шкафу, на берегу, в прошлом году. Posle о one imaju običan nastavak: о лесе. U množini nastavak je -ах ili -ях: о книгах, в горах, о друзьях. Pridevi imaju -ом/-ем i -ой/-ей: в большом городе, на новой улице. Ispred samoglasnika а, о, у, э, и piše se об (об отце, об Анне), a uz мне обо: обо мне.