Uticaj čoveka na prirodu i zaštita živih bića — biologija za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Ljudi menjaju prirodu oko sebe: bacaju otpad, grade puteve, seku šume i isušuju bare, ali i sade drveće, postavljaju kućice za ptice i čuvaju vredna područja kao nacionalne parkove. U 5. razredu biologija objašnjava kako postupci ljudi utiču na živa bića i šta svako od nas može da uradi za prirodu u svom kraju.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš postupke na pozitivne i negativne, za svako zagađenje biraš da li potiče od deponije, saobraćaja ili dimnjaka, povezuješ mere zaštite sa opasnošću koju smanjuju i iz podataka sa akcija čišćenja izvodiš opravdane zaključke. Kviz je samo tekst: ogledi i akcije ostaju na času i na terenu, a u kvizu se pitaju kroz cilj i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj zaštitu prirode →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati uticaj čoveka na prirodu na Spremku

Najčešće greške u ovoj lekciji su uverenje da se plastika brzo razgradi, mešanje zagađenja, gubitka staništa i prekomernog lova i „dobre namere“ koje zapravo štete, kao odnošenje mladih ptica kući. U kvizu za svaki postupak biraš da li je pozitivan ili negativan, povezuješ zagađenje sa izvorom i meru zaštite sa opasnošću, računaš koliko će riba ostati posle prekomernog ribolova i iz brojanja otpada pre i posle akcije čišćenja biraš opravdane zaključke. Kviz prati gradivo biologije za 5. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Zagađenje: deponije, saobraćaj i dimnjaci

Otpad ostavljen pored potoka stvara divlju deponiju: kiša iz smeća spira tamnu tečnost u reku, a lisice, pacovi i vrane jedu pokvarenu hranu i otpad. Plastična kesa se u prirodi razgrađuje veoma sporo, mnogo godina, a životinje progutaju komadiće plastike ili se zapetljaju u mreže i prstenove od pakovanja. Saobraćaj zagađuje vazduh izduvnim gasovima; čađ i prašina na lišću zaklanjaju svetlost, pa biljka slabije stvara hranu. Na putu između šume i bare u proleće stradaju žabe koje idu da polože jaja, a pomažu im prolazi ispod puta i ograde koje vode do njih. Dimnjaci kuća koje se greju na ugalj i drva i dimnjaci fabrika takođe zagađuju vazduh, a filteri zadržavaju čađ i prašinu.

Gubitak staništa, lov i ribolov

Stanište je mesto na kome vrsta živi, nalazi hranu i sklonište i podiže mlade. Kada se šuma poseče za njivu, bara isuši i zatrpa ili livada sa mnogo cveća preore za jednu kulturu, životinje ostaju bez staništa, pa se broj vrsta u kraju smanjuje. Prekomerni lov i ribolov znače da se ulovi više jedinki nego što ih se izlegne i odraste: ako ribolovci iz bare sa 200 šarana svake godine ulove 50, a odraste samo 30 novih, posle tri godine ostane 140 šarana. Zato je ribolov mnogih vrsta zabranjen dok se ribe mreste, mala riba se vraća u vodu, a lov je dozvoljen samo u određeno doba godine, da se životinje ne bi lovile dok podižu mladunce.

Kako čuvamo prirodu

Nacionalni parkovi, na primer Fruška gora, Tara, Đerdap i Kopaonik, čuvaju vrednu i raznovrsnu prirodu i staništa u kojima životinje slobodno žive. Posetioci idu obeleženim stazama, nose svoj otpad sa sobom, životinje posmatraju iz daljine i ne lože vatru van označenih mesta. I u svom kraju možeš da pomogneš: kućice za ptice postavljaju se na drveće, van domašaja mačaka, zimska hranilica sa nesoljenim semenkama suncokreta puni se redovno do proleća, a hotel za insekte privlači divlje pčele i bubamare. Sadnja drveća, reciklaža papira i kompost smanjuju štetu. Divlje cveće se ne bere u velikim količinama, a mlada ptica koju roditelji hrane ostavlja se na miru. Projekat „Očuvanje prirode u mom kraju“ počinje istraživanjem problema.

Ključni pojmovi

Stanište

Mesto na kome vrsta živi, nalazi hranu i sklonište i podiže mlade, kao stara bukova šuma za detlića.

Prekomerni ribolov

Ribolov u kome se ulovi više riba nego što ih se izlegne i odraste, pa se broj riba iz godine u godinu smanjuje.

Nacionalni park

Zaštićeno područje u kome se čuvaju biljke, životinje i njihova staništa, kao Tara ili Fruška gora.

Hotel za insekte

Skup šupljih stabljika, šišarki i izbušenog drveta u kome se skrivaju divlje pčele i bubamare.

Najčešće greške

• Plastična kesa se u prirodi brzo razgradi. → Razgrađuje se veoma sporo, mnogo godina, i sve to vreme ugrožava životinje.
• Retku biljku spasićemo ako je presadimo u školsko dvorište. → Biljci su potrebni uslovi njenog staništa; štiti se čuvanjem tog mesta.
• U nacionalnom parku životinje žive u kavezima. → U nacionalnom parku se čuva priroda, a životinje slobodno žive u svojim staništima.
• Mladu pticu koja još ne leti dobro treba odneti kući. → Ako ima perje i roditelji je hrane, ostavi je na miru i udalji se.
• Hranilica je pticama najpotrebnija leti. → Hranilica se postavlja zimi i puni redovno do proleća.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Koji su primeri nacionalnih parkova u Srbiji?

Primeri su Fruška gora, Tara, Đerdap i Kopaonik. U nacionalnom parku čuvaju se biljke, životinje i njihova staništa, a posetioci poštuju pravila ponašanja.

Šta je prekomerni lov i ribolov?

To je lov ili ribolov u kome se ulovi više jedinki nego što ih se rodi i odraste. Broj životinja se tada iz godine u godinu smanjuje, a vrsta može da nestane iz nekog kraja.

Šta učenici mogu da urade za prirodu u svom kraju?

Da postave kućice za ptice i zimske hranilice, naprave hotel za insekte, sade drveće, odvajaju papir i plastiku za reciklažu i čiste obale od otpada, a na izletu da se drže staza i nose otpad sa sobom.

Pokreni kviz →