Značaj biljaka i životinja za čoveka i dobrobit životinja — biologija za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Kopriva i maslačak mogu da budu hrana, kamilica i lipa čaj, a velebilje i tatula su otrovni. Krava i kokoška daju hranu, pčela med i vosak, pas vodič pomaže u radu, a krpelj i komarac mogu da prenesu bolest. U ovoj lekciji 5. razreda upoznaješ koliko su biljke i životinje važne za čoveka, kako da se čuvaš od otrovnih vrsta i kako da odgovorno brineš o životinjama koje gajiš.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo razvrstavaš biljke na otrovne i one koje se koriste kao hrana ili za čaj, povezuješ proizvode sa gajenim životinjama, odlučuješ da li je postupak vlasnika ljubimca odgovoran i za svaki slučaj biraš koja je od Pet sloboda narušena. Kviz je samo tekst: ogledi i izleti ostaju na času i na terenu, a u kvizu se pitaju kroz cilj i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj značaj vrsta i dobrobit →

Zašto vežbati značaj vrsta i dobrobit životinja na Spremku

Najčešće greške u ovoj lekciji su uverenje da je sve prirodno bezopasno, mešanje otrovnih životinja i prenosilaca bolesti i dobre namere koje zapravo štete, kao nošenje divlje kornjače kući. U kvizu za svaki postupak sa biljkama i gljivama biraš da li je bezbedan, razvrstavaš životinje na gajene i divlje, povezuješ slučajeve zanemarivanja sa slobodom koja je narušena i iz podataka o krpeljima na stazi i u visokoj travi biraš opravdan zaključak. Kviz ne traži prepoznavanje jestivih gljiva po izgledu. Prati gradivo biologije za 5. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Samoniklo, lekovito i otrovno bilje

Samonikle biljke rastu same u prirodi, a gajene biljke čovek seje, sadi i neguje. Mladi listovi koprive i maslačka jedu se, a kopriva se bere u rukavicama jer peče kožu. Od lekovitih biljaka, kao što su kamilica, lipa, nana, žalfija i kantarion, prave se čajevi i sastojci lekova, a bosiljak, mirođija i lovor su začini. I lekovita biljka može da škodi, pa se kod bolesti pita lekar ili farmaceut. Tatula, velebilje i đurđevak otrovni su u svim delovima, a sremuš liči na otrovne biljke. Zato važi pravilo: bere se samo biljka koja se sigurno poznaje, gljive iz šume pokazuju se stručnjaku, a nepoznate bobice nikad se ne stavljaju u usta. Kod sumnje na trovanje odmah se obaveštava odrasla osoba, koja zove lekara ili 194.

Gajene životinje, otrovne životinje i prenosioci bolesti

Čovek gaji životinje radi hrane i proizvoda: od krave dobija mleko, od ovce vunu, od kokoške jaja, a od pčele med i vosak. Pčele u voćnjaku prenose polen sa cveta na cvet, pa ima više plodova. Psi pomažu u radu, kao pas vodič i ovčarski pas, a dobro uređeni zoološki vrtovi čuvaju i razmnožavaju retke vrste. Neke životinje imaju otrov: pčela i osa ubadaju žaokom, poskok i šarka ujedaju, a krastača i daždevnjak luče otrovnu sluz na koži, pa se posle dodira peru ruke. Zmija se ne hvata, već se zaobilazi, a posle ujeda povređeni miruje i zove se 194. Krpelj i komarac piju krv i mogu da prenesu bolest; posle šetnje kroz visoku travu pregleda se celo telo i pas.

Dobrobit životinja i divlje životinje kao ljubimci

Pet sloboda dobrobiti životinja su sloboda od gladi i žeđi, od nelagodnosti, od bola, povreda ili bolesti, od straha i uznemirenosti i sloboda izražavanja normalnog ponašanja. Odgovoran vlasnik pre nabavke ljubimca saznaje šta toj vrsti treba, vodi ga kod veterinara i brine o njemu ceo život. Hrčak je aktivan noću, kuniću trebaju seno i grančice za glodanje, a psu se ne daje čokolada. Napuštanje ljubimca i puštanje kornjače crvenouhe u baru štete i životinji i prirodi. Divlje životinje, kao jež, kopnena kornjača ili kameleon, imaju potrebe koje stan ne može da zadovolji, mogu da ugrizu i prenesu bolest. Lane nađeno u travi ostavlja se na miru, jer se majka obično vraća.

Ključni pojmovi

Samonikle biljke

Biljke koje same rastu u prirodi, a da ih niko nije posejao ni posadio, kao kopriva i maslačak.

Lekovite biljke

Biljke od kojih se prave čajevi i sastojci lekova, kao kamilica, lipa i žalfija.

Prenosioci bolesti

Životinje koje mogu da prenesu bolest sa jednog čoveka ili životinje na drugog, kao krpelj i komarac.

Pet sloboda

Spisak uslova za dobrobit životinja, od slobode od gladi i žeđi do slobode izražavanja normalnog ponašanja.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Šta je Pet sloboda dobrobiti životinja?

To su sloboda od gladi i žeđi, sloboda od nelagodnosti, sloboda od bola, povreda ili bolesti, sloboda od straha i uznemirenosti i sloboda izražavanja normalnog ponašanja. Odgovoran vlasnik brine da njegova životinja ima svih pet.

Zašto divlje životinje nisu dobri kućni ljubimci?

Imaju posebne potrebe za hranom, prostorom i zimskim snom koje stan ne može da zadovolji, kada porastu mogu da ugrizu ili ogrebu i mogu da prenesu bolesti na ljude. Neke, kao kopnena kornjača, kod nas su i zaštićene, pa se ne uzimaju iz prirode.

Šta uraditi posle šetnje kroz visoku travu?

Pregledati celo telo, naročito pazuh, prostor iza kolena i iza ušiju, i pregledati psa. Krpelj se tamo najčešće zavuče, a što se ranije ukloni, manja je opasnost od bolesti.

Pokreni kviz →