Po čemu se živa bića grupišu
Živa bića se grupišu po osobinama građe koje se vide okom ili lupom: po pokrivaču tela (perje, krzno, krljušti), broju nogu, obliku lista ili po tome da li biljka ima cvetove ili šišarke. Boja nije pouzdana osobina: zelena žaba, zeleni skakavac i zeleni gušter veoma se razlikuju po građi, a ista srna leti ima riđe, a zimi sivosmeđe krzno. Ne grupiše se ni po mestu gde biće živi, ni po koristi za ljude, ni po ponašanju. Važno je uporediti više osobina: po krilima bi slepi miš išao uz sovu, ali po krznu i zubima više liči na miša. Kada se otkriju nova živa bića i nove osobine, naučnici ponekad menjaju grupe.
Grupe jedna u drugoj i vrsta
Grupe mogu da se uklapaju jedna u drugu, od najveće do najmanje: živa bića, životinje, životinje sa šest nogu, životinje sa šest nogu i krilima. Svako biće iz manje grupe pripada i većoj. Grupe mogu i delimično da se preklapaju: pčela je i u grupi „ima krila“ i u grupi „ima šest nogu“, dok leptir, vilin konjic i slepi miš imaju krila, ali nemaju perje. Najmanja grupa koja se uči u 5. razredu je vrsta: jedinke koje veoma liče jedna na drugu i međusobno daju potomke sličnih osobina. Crne, bele i riđe mačke su iste vrste, a čivava i nemački ovčar su psi iste vrste. Konj i magarac su različite vrste: njihovo mladunče, mazga, gotovo nikad nema svoje potomke.
Biljke, gljive, životinje i Drvo života
Biljke su zelene, same stvaraju hranu na svetlosti i ne premeštaju se. Muholovka hvata muve, ali je biljka, jer je zelena i sama stvara hranu. Bor i smrča imaju iglice i šišarke, a nemaju cvetove. Gljive nisu zelene i ne stvaraju hranu, nego je upijaju iz okoline, često iz uginulih ostataka; takve su bukovača, vrganj, buđ i kvasac. Životinje se hrane drugim živim bićima i većina se kreće s mesta na mesto. Bakterije su jednoćelijske, a njihova ćelija nema jedro. Model „Drvo života“ prikazuje srodnost i zajedničko poreklo svih živih bića: što se grane dva bića kasnije razdvajaju, to su ona srodnija. Mačka i pas su srodniji jedno drugom nego hrastu.