Život u vodi i u vodi i na kopnu — biologija za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Šaran, rečni rak i lokvanj provode ceo život u vodi, a žaba, komarac i vilin konjic deo života u vodi, a deo na kopnu. U 5. razredu biologija objašnjava kakvi su uslovi u rekama, jezerima i barama i kojim osobinama su živa bića prilagođena životu u njima.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo povezuješ delove tela sa poslom koji obavljaju, za svako živo biće biraš gde provodi život i kako diše, razlikuješ planinski potok i mirnu baru i tumačiš oglede sa modelima od plastelina i disanjem ribice u akvarijumu. Kviz je samo tekst: ogledi ostaju na času, a u kvizu se pitaju kroz cilj, uslov koji se menja i zaključak.

Učitavanje lokalnog napretka...
Vežbaj život u vodi →

Zašto vežbati život u vodi na Spremku

Najčešće greške u ovoj lekciji su „žaba diše samo kožom“, uverenje da u toploj vodi ima više kiseonika i objašnjenja tipa „šaran je dobio brkove jer su mu trebali“. U kvizu za svaki deo tela ribe biraš čemu služi, za svako živo biće određuješ gde provodi život, kako uzima kiseonik i kako dolazi do hrane, razlikuješ planinski potok i mirnu baru i iz merenja disanja zlatne ribice izvodiš opravdan zaključak. Kviz prati gradivo biologije za 5. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Gradivo i objašnjenje

Uslovi života u kopnenim vodama

Reke, jezera i bare su kopnene vode. Voda nosi telo, ali pruža veći otpor kretanju nego vazduh, pa vretenast oblik tela, kao kod ribe ili kajaka, lakše seče vodu. Svetlost slabi što je voda dublja, zato biljke na dnu jezera rastu samo do određene dubine, a sitne alge lebde blizu površine. U hladnoj vodi može da se rastvori više kiseonika nego u toploj: pastrmka živi u hladnim, brzim planinskim potocima, a šaran se dobro oseća u mirnim barama sa muljevitim dnom. Kada se površina duboke bare zimi zaledi, voda ispod leda ostaje tečna i ribe u njoj usporeno žive. Osobina građe ili ponašanja koja pomaže životu u nekoj sredini zove se prilagođenost (adaptacija).

Ribe, rečni rak i školjka

Šaranu repno peraje daje pokret napred, a telo pokriveno krljuštima i sluzi lakše klizi kroz vodu. Kiseonik iz vode uzima škrgama, koje se na vazduhu slegnu i osuše, pa riba izvađena iz vode ugine. Bočnom linijom oseća talasanje vode, a brkovima nalazi hranu u mulju. Štuka je grabljivica: boja slična vodenom bilju skriva je dok vreba, a onda naglo jurne i plen zgrabi širokim ustima punim oštrih zuba. Rečni rak ima čvrst oklop, klešta za hvatanje hrane i odbranu i škrge; danju se krije pod kamenjem, a potrebna mu je čista voda bogata kiseonikom. Rečna školjka se štiti zatvaranjem dve ljušture, sporo se kreće mišićnim stopalom i hrani se ceđenjem vode.

Biljke vode i život i u vodi i na kopnu

Lokvanj ima koren u mulju, duge savitljive drške i široke, ravne listove koji plutaju i primaju mnogo svetlosti; voda se sa njih skotrlja, a otvori za razmenu gasova su na gornjoj strani. Drezga raste potpuno pod vodom i van nje omlitavi, a trska se na vetru povija, ali ne lomi. Iz žabljih jaja izležu se punoglavci koji dišu škrgama. Odrasla žaba diše plućima i preko vlažne kože, ima jake zadnje noge sa kožicama između prstiju, a oči i nozdrve na vrhu glave. Živi blizu vode jer joj se koža brzo suši i jer jaja polaže u vodu. Larve komarca i vilinog konjica žive u vodi: larva komarca udiše vazduh kroz cevčicu na površini, a odrasli insekti lete.

Ključni pojmovi

Prilagođenost (adaptacija)

Osobina građe ili ponašanja koja živom biću pomaže da živi u svojoj sredini, kao plutajući listovi lokvanja.

Škrge

Organi kojima ribe, rečni rak i punoglavac uzimaju kiseonik iz vode.

Bočna linija

Niz sitnih otvora duž boka ribe kojim ona oseća kretanje i talasanje vode oko sebe.

Punoglavac

Mladunče žabe koje živi u vodi, diše škrgama i pliva repom, a tokom razvića dobija noge i gubi rep.

Najčešće greške

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Biologija za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Šta je prilagođenost (adaptacija)?

To je osobina građe ili ponašanja koja živom biću pomaže da živi u određenoj sredini. Primeri su vretenasto telo i škrge šarana, oklop rečnog raka i široki plutajući listovi lokvanja.

Zašto se kaže da žaba živi i u vodi i na kopnu?

Punoglavac živi u vodi i diše škrgama, a odrasla žaba diše plućima i kožom i može da boravi i na kopnu. Ipak živi blizu vode, jer joj se koža brzo suši, a jaja polaže u vodu.

Gde ima više kiseonika, u planinskom potoku ili u bari?

Obično u hladnom, brzom planinskom potoku, jer se u hladnoj vodi rastvara više kiseonika nego u toploj. Zato pastrmka živi u potocima, a u toploj, mirnoj bari bi teško disala.

Pokreni kviz →