Algoritam: koraci, dijagram toka i pseudokod — informatika za 5. razred

Gradivo za 5. razred

Recept za palačinke, uputstvo za sklapanje police i put do škole imaju nešto zajedničko: to su nizovi koraka koji vode do cilja. U 5. razredu informatika ih zove algoritmima i uči kako se algoritam zapisuje, kako se proverava da li je dobar i kako od njega nastaje program koji računar može da izvrši.

Na ovoj strani ukratko obnavljaš gradivo, a zatim vežbaš u kvizu. Tamo ređaš korake, prepoznaješ nejasan korak i algoritam koji se nikad ne završava, razvrstavaš redove pseudokoda na ulaz, obradu i izlaz, povezuješ oblike dijagrama toka sa njihovim značenjem i pratiš kratke algoritme korak po korak da bi odredio šta ispisuju. Programe slažeš na času; kviz vežba da algoritam čitaš i predviđaš rezultat.

Učitavanje lokalnog napretka...

Vežbaj algoritme →

Put učenja

Preporučeni redosled

Kratak put kroz ovu i povezane oblasti.

Zašto vežbati algoritme na Spremku

Ovde se lako pomešaju algoritam i program, ulaz i izlaz, romb i pravougaonik, veći i jednak. U kvizu ređaš korake svakodnevnih algoritama, dopunjuješ red koji nedostaje u pseudokodu, pratiš zbir i maksimum kroz spisak brojeva i upisuješ broj koji algoritam ispisuje. Algoritmi su zapisani rečima i pseudokodom, nezavisno od okruženja koje koristiš u školi. Kviz prati gradivo informatike za 5. razred, uz svaki odgovor dobijaš objašnjenje na srpskom, a besplatan je i bez registracije.

Šta je algoritam i kakav je dobar algoritam

Algoritam je niz jasnih koraka, poređanih određenim redom, koji vodi do rešenja. Izvršava ga čovek ili računar, a važno je da izvršilac razume svaki korak. Dobar algoritam ima precizne korake: „200 ml mleka“ svako izvrši isto, a „malo“ i „neko vreme“ svako shvata drugačije. Redosled je važan, kao kod čarapa i cipela. Algoritam mora i da se završi: uputstvo koje se uvek vraća na isti korak traje beskonačno. Isti zadatak često može da se reši različitim algoritmima, pa se oni porede po tome koji je kraći ili brži; reč u rečniku poređanom po azbuci brže se nađe otvaranjem po sredini nego čitanjem reč po reč. Kada se algoritam zapiše u programskom jeziku ili složi od blokova u nekom okruženju, nastaje program koji računar izvršava.

Ulaz, obrada i izlaz; pseudokod i dijagram toka

Ulaz je ono od čega algoritam polazi, obrada je ono što radi sa podacima, a izlaz je rezultat. Kod algoritma za cenu svezaka ulaz su cena i broj svezaka, obrada je množenje, a izlaz ukupan iznos. Algoritam može da se zapiše običnim jezikom, pseudokodom ili dijagramom toka. Pseudokod koristi kratke naredbe rečima, kao unesi, postavi, ispiši i ako … onda … inače; namenjen je ljudima, pa ga računar ne izvršava direktno. U dijagramu toka elipsa označava početak i kraj, pravougaonik običan korak, a romb odluku, pitanje sa odgovorima da i ne. Strelice pokazuju koji korak dolazi posle kog. Kod odluke se uvek izvršava tačno jedna grana: ako je uneti broj 10, a uslov glasi „veći od 10“, izvršava se deo posle inače.

Algoritmi za zbir, prosek, minimum i maksimum

Za zbir spiska brojeva zbir se na početku postavi na 0, pa se svaki broj doda: za 3, 5, 2, 5 zbir raste 3, 8, 10, 15. Za broj elemenata brojač se u svakom koraku poveća za 1. Prosek je zbir podeljen brojem elemenata, pa su potrebne obe vrednosti: temperature 12, 15, 9 i 14 daju 50 : 4 = 12,5. Za najveći broj (maksimum) prvi broj se zapamti, a zatim se svaki sledeći poredi sa zapamćenim i zamenjuje ga samo ako je veći; jednak broj ne menja vrednost. Za najmanji broj (minimum) postupak je isti, samo se traži manji broj. Početna vrednost minimuma ne sme da bude 0, jer bi algoritam mogao da ispiše broj kojeg nema u spisku. Euklidov algoritam ponavljanjem deljenja s ostatkom ili oduzimanja daje najveći zajednički delilac (NZD) dva broja.

Ključni pojmovi

Algoritam

Niz jasnih koraka, poređanih određenim redom, koji se završava i vodi do rešenja zadatka.

Pseudokod

Zapis algoritma kratkim naredbama rečima, kao unesi, ispiši i ako … onda, namenjen ljudima.

Romb u dijagramu toka

Oblik za odluku: pitanje na koje je odgovor da ili ne, iz kog izlaze dve strelice.

Ulaz, obrada, izlaz

Podaci od kojih algoritam polazi, ono što sa njima radi i rezultat koji daje.

Najčešće greške

• Algoritam i program su isto. → Algoritam je postupak zapisan bilo kako, a program je algoritam zapisan tako da ga računar može da izvrši.
• Korak „stavi malo soli“ je dovoljno jasan. → Korak algoritma mora svako da izvrši isto, npr. „stavi 5 g soli“.
• U dijagramu toka odluka se crta kao pravougaonik. → Pravougaonik je običan korak, a odluka je romb; početak i kraj su elipsa.
• Za minimum se na početku postavi 0. → Počinje se od prvog broja iz spiska, inače rezultat može da bude broj kojeg u spisku nema.
• Kada je uslov „broj veći od 10“, za broj 10 izvršava se grana „da“. → 10 nije veće od 10, pa se izvršava grana „inače“.

Pokreni kviz → Pogledaj povezane oblasti

Sledeći korak

Posle kratkog ponavljanja pokreni kviz, a zatim nastavi kroz povezane oblasti ili se vrati na razredni pregled.

Pokreni kviz Informatika i računarstvo za osnovce 5. razred

Česta pitanja

Koja je razlika između algoritma i programa?

Algoritam je postupak, niz jasnih koraka do rešenja, i može se zapisati rečima, pseudokodom ili dijagramom toka. Program je algoritam zapisan u programskom jeziku ili složen od blokova, tako da ga računar može da izvrši.

Koje oblike ima dijagram toka?

Elipsa označava početak i kraj, pravougaonik običan korak (radnju), a romb odluku, odnosno pitanje sa odgovorima da i ne. Strelice pokazuju redosled kojim se koraci izvršavaju.

Da li za kviz treba da znam neki programski jezik?

Ne. Algoritmi u kvizu su zapisani običnim jezikom i kratkim pseudokodom (unesi, postavi, ispiši, ako … onda). Dovoljno je da ih pratiš korak po korak i odrediš šta se dešava.

Pokreni kviz →