Ujedinjenje Italije i Nemačke
Pre ujedinjenja Italija je bila podeljena na više država, pa je austrijski kancelar Meternih 1847. rekao da je ona „samo geografski pojam“. Ujedinjenje je predvodio Pijemont. Predsednik njegove vlade Kamilo Kavur koristio je diplomatiju i saveze, pa je Pijemont 1859, uz pomoć Napoleona III, ratovao protiv Austrije i dobio Lombardiju. Đuzepe Garibaldi je sa dobrovoljcima u crvenim košuljama osvojio Kraljevinu dveju Sicilija i predao je kralju. Godine 1861. Viktor Emanuel II proglašen je za kralja Italije, a 1870. italijanska vojska zauzela je Rim, čime je okončana papina svetovna vlast; 1871. Rim je postao prestonica. Nemačku je ujedinila Pruska. Predsednik pruske vlade Oto fon Bizmark smatrao je da se velika pitanja rešavaju „gvožđem i krvlju“; Pruska je ratovala sa Danskom (1864), Austrijom (1866) i Francuskom (1870–1871). Posle pobede nad Francuskom pruski kralj Vilhelm I proglašen je 1871. za nemačkog cara u Dvorani ogledala u Versaju, a Bizmark je postao kancelar. Francuska je izgubila Alzas i Lorenu. Napoleon III, sinovac Napoleona I i car od 1852, zarobljen je 1870. kod Sedana; tako je propalo Drugo carstvo i proglašena je republika.
SAD: širenje i građanski rat
Šireći se na zapad, SAD su izbile na obalu Tihog okeana, a Indijanci su gubili zemlju i bili potiskivani. Privreda Severa zasnivala se na fabrikama i železnicama, a Juga na plantažama pamuka i duvana na kojima su radili robovi. Kada je Abraham Linkoln izabran za predsednika, južne države su se izdvojile iz Unije i osnovale Konfederaciju. Građanski rat trajao je od 1861. do 1865. i završio se pobedom Severa: zemlja je ostala jedinstvena, a ropstvo je 1865. ukinuto u celim SAD. Linkoln je ubijen na kraju rata, 1865.
Kolonijalizam i imperijalizam
Kolonija je oblast bez sopstvene vlasti, kojom upravlja druga, najčešće udaljena država — metropola. Imperijalizam je težnja velikih sila da osvajanjem, privredom i uticajem šire vlast nad drugim zemljama. Industriji su trebale jeftine sirovine i tržišta za robu. Najveće kolonijalno carstvo imala je Velika Britanija, a Indija je bila „biser britanske krune“; kraljica Viktorija, koja je vladala od 1837. do 1901, dobila je i titulu carice Indije. Krajem XIX veka evropske sile podelile su skoro celu Afriku; nezavisnost su sačuvale samo retke države, kao Etiopija i Liberija. Granice kolonija povlačene su često bez obzira na narode koji su tu živeli. Kinu su velike sile podelile na interesne sfere, a Persiju su 1907. na sfere uticaja podelile Rusija i Velika Britanija. Kolonizatori su osvajanja opravdavali tvrdnjom da „civilizuju“ druge narode, a takva shvatanja bila su povezana sa rasizmom.
Druga industrijska revolucija, ideje i nauka
Druga industrijska revolucija zasnivala se na elektricitetu i nafti, a novina je bio motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Pronalasci su sve češće nastajali u laboratorijama. Telefon je omogućio razgovor na daljinu, električna sijalica osvetljenje, a Nikola Tesla razvio je sistem naizmenične struje, koja se lakše prenosi na velike daljine. Henri Ford je uveo pokretnu traku i masovnu proizvodnju automobila, Alfred Nobel izumeo dinamit i imovinu ostavio za Nobelove nagrade, a braća Limijer su 1895. u Parizu javno prikazala svoje filmove. Od ideologija, liberalizam se zalaže za lične slobode, ustav i slobodnu trgovinu, konzervativizam za čuvanje tradicije, nacionalizam za nacionalnu državu, a socijalizam za jednakost i prava radnika; Karl Marks je sa Fridrihom Engelsom 1848. napisao „Komunistički manifest“. Rasizam je naučno neosnovano učenje da su neke rase vrednije od drugih. Ženski pokreti borili su se za pravo glasa žena, dečji rad je ograničavan, a uvođena je obavezna osnovna škola. Albert Ajnštajn je početkom XX veka postavio teoriju relativnosti. Pjer i Marija Kiri otkrili su polonijum i radijum, Sigmund Frojd osnovao je psihoanalizu, a Mihajlo Pupin izumeo je kalemove koji su omogućili telefonske razgovore na velikim daljinama; Tesla i Pupin ostvarili su najveći deo svog rada u SAD. Svetska izložba u Parizu 1900. pokazala je dostignuća nauke, tehnike i umetnosti.